Akcionari hrvatskog operatera naftovoda JANAF trebalo bi da glasaju o predlogu prema kojem bi kompanija ušla u upstream projekat nafte i gasa u Kazahstanu, što bi predstavljalo potencijalno širenje delovanja van tradicionalnog fokusa na transport i skladištenje nafte. Odluka će biti doneta na vanrednoj skupštini akcionara 27. januara.
Prema predlogu uprave, JANAF bi partnerisao sa Hrvatskom agencijom za ugljovodonike (AZU) i kazahstanskom nacionalnom energetskom kompanijom KazMunayGas kako bi istraživao ugljovodonike u istraživačkom bloku Shygys. Ako bude odobreno, JANAF bi se obavezao da uloži do 43,6 miliona evra za finansiranje istražnih i potencijalno proizvodnih aktivnosti na toj lokaciji.
Kao prvi korak, akcionari će biti pozvani da odobre ulazak JANAF-a u vlasničku strukturu Geoenergije Razvoj, zagrebačke kompanije koja je imenovana za hrvatsko projektno vozilo za operacije u Kazahstanu. JANAF bi učestvovao kroz povećanje kapitala, ulažući simboličan iznos jednak postojećem uplaćenom kapitalu koji je doprinela AZU. Nakon ove transakcije, dve hrvatske institucije bi imale jednake vlasničke udele u Geoenergiji Razvoj.
Znatan veći finansijski rizik odnosi se na ulog JANAF-a kao finansijskog partnera u kazahstanskom projektu. Prema predlogu, kompanija bi preuzela obavezu da obezbedi dodatna novčana sredstva do 43,6 miliona evra kako bi podržala istraživanje i eventualno eksploataciju ugljovodonika na lokaciji Shygys. Ova obaveza bi postala aktivna samo ako kazahstanska podružnica Geoenergije Razvoj dobije status strateškog partnera KazMunayGasa, koji drži koncesiju za istraživanje bloka.
Uprava JANAF-a navodi da je inicijativa potekla od AZU, koja je pozvala kompaniju na učešće nakon sprovođenja tehničkih procena potencijala ugljovodonika i geoloških uslova u nekoliko istraživačkih područja u Kazahstanu. Na osnovu te analize, blok Shygys je identifikovan kao posebno perspektivan, što je podstaklo AZU da otvori pregovore sa KazMunayGasom i radi na uspostavljanju potrebnog koncesionog okvira.
U okviru predloženog partnerstva, AZU bi doprinosila tehničkom ekspertizom i projektnih znanjem, dok bi uloga JANAF-a bila prvenstveno finansijska. Gornja granica finansijske obaveze JANAF-a zasniva se na procenama AZU-a o troškovima prve faze istraživanja, do potencijalnog komercijalnog otkrića. Vremenski okvir i struktura pojedinačnih kapitalnih uloga biće definisani ili u ugovoru akcionara Geoenergije Razvoj, ili kroz naknadne odluke vlasnika.
Vlasnička struktura JANAF-a je u dominaciji hrvatske države, koja kontroliše 78,51% kompanije. INA poseduje 11,8%, HEP ima 5,36%, dok ostatak akcija drže penzijski fondovi.
