U energetskom sistemu u kome su struja, gas i nafta postali duboko međuzavisni, klasično upravljanje portfeljem prestaje da bude dovoljno. Nekada je bilo moguće voditi odvojene knjige: elektroenergetski portfelj sa svojim rizicima, gasni sa svojim sezonalnostima i naftni kao zaseban globalni ciklus. Danas, takva podela proizvodi lažan osećaj kontrole. Upravljanje portfeljem u savremenom energetskom okruženju zahteva sistemski pristup u kome se energenti posmatraju kao povezani izvori istog rizika, a ne kao nezavisne pozicije.
Osnovna promena leži u prirodi korelacija. Nekada su korelacije između struje, gasa i nafte bile slabe ili epizodne. Danas su one strukturne. Cena struje u velikom delu Evrope zavisi od cene gasa, dok gasni troškovi i logistika sve češće reflektuju kretanja naftnog tržišta. Portfelj koji ignoriše ove veze izložen je dvostrukom ili trostrukom riziku, jer se negativni događaji ne poništavaju, već se sabiraju.
U takvom okruženju, osnovni zadatak upravljanja portfeljem nije optimizacija pojedinačnih pozicija, već kontrola sistemske izloženosti. To znači da se rizik ne meri po tržištu, već po scenariju. Šta se dešava sa portfeljem u slučaju gasnog šoka? Kako se menja izloženost ako dođe do zagušenja interkonekcija? Kakav je efekat poremećaja u naftnoj logistici? Ova pitanja postaju važnija od pitanja da li je neka pojedinačna pozicija „dobro hedžovana“.
Elektroenergetski portfelj više ne može da se posmatra bez gasne komponente. Proizvođači, trgovci i veliki potrošači koji imaju izloženost ceni struje indirektno imaju i izloženost ceni gasa. Upravljanje tim rizikom zahteva koordinaciju između tržišta, a ne parcijalni hedžing. Kupovina gasnih instrumenata kao zaštite za elektroenergetski rizik postaje standardna praksa, ali samo ako se razume sistemska dinamika.
Gasni portfelj, sa druge strane, sve češće nosi elektroenergetski rizik. Potražnja za gasom zavisi od elektroenergetskog miksa, proizvodnje iz obnovljivih izvora i vremenskih uslova. Gasni portfelj koji ne uzima u obzir elektroenergetske scenarije može biti izložen naglim promenama koje nemaju veze sa klasičnim gasnim fundamentima. Upravljanje gasom danas zahteva razumevanje elektroenergetskog sistema jednako kao i gasnog.
Naftni portfelj ulazi u ovu sliku kao faktor logistike i krajnjih troškova. Izloženost derivatima utiče na operativne troškove, rezervne kapacitete i fleksibilnost sistema. Nafta često deluje kao pojačivač sistemskog rizika: u trenucima krize, rast cena derivata pogoršava situaciju na gasnom i elektroenergetskom tržištu. Portfelj koji ignoriše naftnu komponentu ostaje slep za jedan od ključnih kanala prenos.
