Pre nego što industrijski kupci u Srbiji potpišu dugoročni ugovor za snabdevanje energijom iz privatnih vetroparkova, moraju razumeti šta zapravo stoji iza ponude. Jedna cena ne otkriva mehaniku. U pozadini stoje nestabilni profili proizvodnje, balansne obaveze, hedžing na regionalnim tržištima, kolaterali, regulatorna pravila i rizici koji se moraju precizno raspodeliti.
Najvažnije pitanje odnosi se na to kako trgovac pretvara neujednačen vetroprofil u čvrstu isporuku. Kupac mora čuti jasnu i konkretnu priču o tome koji se model koristi, kako se oblikuje kriva isporuke, koje pretpostavke stoje iza toga i kako se tretiraju odstupanja. Ako vetropark proizvodi u satima niskog opterećenja, trgovac mora tu energiju prodati na tržištu i kupiti u satima kada kupcu treba. Razlika se pokriva hedžingom. Kupac mora razumeti kako se taj hedž finansira i koliki deo rizika se prenosi na njega.
Balansna odgovornost predstavlja posebno osetljivu temu. U periodima sistemskog stresa cene odstupanja mogu eksplodirati. Kupac mora dobiti jasan odgovor da li trgovac preuzima punu balansnu odgovornost ili je deo rizika prebačen na kupca. Nejasna klauzula može poništiti celu logiku fiksne cene.
Garancije porekla su zasebna oblast. Kupac mora znati da li su GO uključene, koji registar se koristi, da li se obezbeđuje jednoznačno poklapanje potrošnje i proizvodnje i kako izgleda proces godišnjeg poništavanja. Bez toga, kupovina zelene energije ne može biti dokazivo zelena.
Cena je ključni element, ali ne samo u nominalnom iznosu. Kupac mora razumeti kako trgovac formira cenu, koju tržišnu krivu koristi, kako hedžuje, šta je fiksno, a šta implicitno promenljivo. Dugoročna cena zavisi od tržišne likvidnosti, regionalnih forward tržišta, očekivane hidrološke situacije i prekograničnih kapaciteta. Kupcu je neophodno objašnjenje toga kako trgovac upravlja ovim rizicima.
Stabilnost trgovca mora biti proverena. Kupac ima pravo da zna da li je kontrapartner dovoljno snažan da izdrži višegodišnje financijsko opterećenje hedžinga. Ako trgovac nema kapital ili pristup tržištima, dugoročni ugovor može postati rizičan instrument.
Na kraju, pitanje regulatornih promena mora biti nedvosmisleno regulisano. Srbija prolazi kroz tranziciju u evropski model energetskog tržišta. Pravila će se menjati. Kupac mora znati koje promene mogu dovesti do korekcije cene, kako se te korekcije obračunavaju i šta se smatra legitimnim prenošenjem troškova.
Kada industrijski kupac postavi ova pitanja i dobije jasne odgovore, on u suštini štiti sebe od nepredviđenih troškova i nesimetričnih rizika. U Srbiji, gde tržište brzo evoluira, kompanije koje zahtevaju potpunu transparentnost pre potpisivanja biće one koje zadržavaju kontrolu nad cenom, reputacijom i dugoročnom energetskom sigurnošću.
Powered by electricity.trade
