U srcu ranjivosti Srbije u pogledu gasa leži jednostavna strukturna činjenica: zemlja nema dovoljno skladišnih kapaciteta da preživi dugotrajne šokove u snabdevanju ili da u potpunosti učestvuje u novoj evropskoj gasnoj ekonomiji. Skladištenje više nije samo infrastrukturni resurs; ono je finansijski instrument, geopolitički amortizer i temelj svake moderne gasne strategije. Kako Srbija ulazi u period dubokih tržišnih reformi i diversifikacije kroz LNG, ekonomika širenja skladišnih kapaciteta postaje ključna za energetsku sigurnost, komercijalnu konkurentnost i stabilnost elektroenergetskog sistema.
Postojeći strateški skladišni objekat Srbije, Banatski Dvor, pruža ključni amortizer tokom zimskih vrhova potrošnje i poremećaja u snabdevanju, ali njegov kapacitet nije dovoljan za zemlju čije grejanje, industrijska potrošnja i budući sektor gas–struja zavise od sigurnih količina. Štaviše, vlasnička struktura objekta — podeljena između Srbijagasa i Gazproma — ograničava suverenu kontrolu Srbije nad uskladištenim gasom, ranjivost koja je više puta isticana u analizama Serbia-energy.eu. U novom gasnom poretku, zemlja bez pune operativne kontrole nad skladištem je zemlja izložena spoljnim odlukama u kritičnim trenucima.
Ekonomski argument za nova skladišta je ubedljiv. Skladištenje omogućava Srbiji da kupuje LNG ili gas iz gasovoda kada su cene niske — obično u proleće i leto — i da povlači gas visoke vrednosti tokom zimskih vrhova, smanjujući izloženost volatilnim spot tržištima. Ova sezonska arbitraža postaje sve profitabilnija kako ciklusi cena LNG-a postaju intenzivniji. Prelazak Evrope na LNG stvorio je dublje letnje popuste i strmije zimske premije. Zemlje sa velikim skladišnim kapacitetima — Nemačka, Italija, Austrija — koriste ovaj sezonski obrazac da smanje godišnje troškove nabavke za stotine miliona evra. Srbija, bez dovoljno skladišta, propušta ove finansijske prednosti.
Skladištenje takođe igra stabilizujuću ulogu na tržištima električne energije. Kako Srbija gradi više solarnih i vetroelektrana, raste potreba za balansiranjem. Termoelektrane na gas će se uključivati kada proizvodnja obnovljivih izvora bude niska, stvarajući nagle skokove potrošnje gasa. Bez adekvatnog skladišta, ove elektrane bi se oslanjale na ograničene protoke gasovoda ili skupe spot isporuke, što narušava njihovu ekonomsku izvodljivost. Širenje skladišta osigurava da je gas dostupan upravo kada su potrebe za balansiranjem najkritičnije, čineći gas–struja pouzdanijim komponentom energetske tranzicije Srbije.
Uloga LNG-a dodatno naglašava potrebu za dodatnim skladištem. LNG se isporučuje u velikim, diskretnim pošiljkama — operativni obrazac fundamentalno drugačiji od stalnog protoka gasovoda. Da bi Srbija efikasno integrisala LNG preko bugarskog interkonekta, mora imati dovoljno skladišta da apsorbuje pošiljke kada su tržišni uslovi povoljni. U suprotnom, Srbija postaje samo tranzitna tačka za LNG količine koje prolaze kroz region, nesposobna da optimizuje tajming ili cenu.
Ekonomija širenja skladišta uključuje kombinaciju kapitalnih troškova, finansijskih struktura, dizajna tarifa i operativnog modelovanja. Primarni izazov je početno ulaganje, koje može dostići stotine miliona evra u zavisnosti od geologije, dubine rezervoara i potreba za kompresijom. Ipak, period povraćaja investicije za skladište postaje sve atraktivniji, naročito na tržištima gde volatilnost pokreće sezonske razlike. Srbija može finansirati nova skladišta kroz kombinaciju kredita uz državnu garanciju, javno–privatnih partnerstava, fondova EU i aukcija kapaciteta koje omogućavaju tržišnim učesnicima da kupuju dugoročna prava skladištenja. Ovaj model uspešno se primenjuje u Centralnoj Evropi i mogao bi se prilagoditi srpskom regulatornom okviru.
Međutim, ekonomija skladištenja ne može se odvojiti od tržišnih reformi. Da bi skladište funkcionisalo kao komercijalna imovina, Srbija mora stvoriti transparentna pravila za raspodelu kapaciteta, balansiranje, prava na ubacivanje i povlačenje gasa. Modernizovano gasno tržište — gde se dobavljači takmiče, veletrgovci optimizuju portfolije, a mehanizmi balansiranja odražavaju realne potrebe sistema u realnom vremenu — neophodno je da skladište stvara vrednost, a ne da služi samo kao državna rezervna opcija. Ako Srbija zadrži visoko centralizovani sistem nabavke, ekonomske koristi novih skladišta rizikuju da budu nedovoljno iskorišćene.
Geopolitički, prošireno skladište pruža Srbiji oblik strateške autonomije koju nijedan gasovod ne može obezbediti. Skladištenje smanjuje zavisnost od političke stabilnosti u susednim tranzitnim državama. Jača pregovaračku poziciju Srbije u odnosima sa dobavljačima, omogućavajući joj da izdrži privremene poremećaje bez prihvatanja nepovoljnih uslova. Kako Evropa prelazi ka integrisanijem regionalnom gasnom sistemu, Srbija sa proširenim skladištem postaje ne samo potrošač, već i potencijalni balansni hub za Zapadni Balkan.
Skladištenje je takođe ključno za pripremu Srbije za dekarbonizovanu budućnost. Vodonik, zeleni gas i sintetički metan zahtevaće fleksibilna skladišna rešenja. Geološki lokaliteti pogodni za skladištenje vodonika moraju se identifikovati rano, a nova infrastruktura mora se graditi sa mogućnošću buduće konverzije. Investicija u skladišta postaje ne samo rešenje za današnje gasno tržište, već i imovina za sutrašnju ekonomiju vodonika.
Ekonomska logika širenja skladišta je dakle višedimenzionalna. Smanjuje troškove nabavke, stabilizuje tržišta električne energije, omogućava integraciju LNG-a, povećava geopolitičku autonomiju i priprema Srbiju za buduće energetske sisteme. Alternativa — ostati zavisan od ograničenog skladišta — nije samo tehnička slabost, već strukturna ranjivost koja utiče na svaki segment srpskog energetskog sektora.
Srbija se nalazi na prekretnici. Skladištenje više nije opciona komponenta gasne strategije — ono je temelj na kojem počiva svaki drugi element energetske sigurnosti. Izgradnja tog temelja zahteva tehničko planiranje, regulatorne reforme, finansijske inovacije i diplomatsku predviđanje. Nagrada je ogromna: otporniji, konkurentniji i spremniji za budućnost srpski energetski sistem.
Izvor: clarion.energy
