Na regionalnom ekonomskom forumu ove sedmice učesnici su upozorili da je hrvatski sistem formiranja cena električne energije doveo do strukturalne neravnoteže: domaćinstva i dalje plaćaju relativno niske cene, dok kompanije snose znatno veće troškove. Ovakav jaz, kako su istakli, slabi konkurentnost domaće industrije i smanjuje njenu sposobnost investiranja. Tokom proteklih šest godina, cene električne energije za privredu porasle su za oko 120%, čime je Hrvatska prošle godine bila među najskupljim članicama EU za mala i srednja preduzeća.
Predstavnici Hrvatske gospodarske komore (HGK) naglasili su da ovakvi troškovi usporavaju industrijsku produktivnost i ugrožavaju dugoročni rast. Marija Šculac, načelnica Sektora za industriju i održivi razvoj u HGK, istakla je da je privredi hitno potrebna jasnija dugoročna energetska politika, povoljniji ekonomski uslovi i brže administrativne procedure kako bi ostala konkurentna.
Učesnici foruma naveli su da su najpogođenije industrije one koje troše velike količine energije — metalska industrija, hemijska industrija, proizvodnja cementa i drugi energetski intenzivni sektori. Prema nedavnoj analizi Eurochambresa, rast cena električne energije ima direktan uticaj na zaposlenost: svaki rast od 10% u ceni električne energije povezan je sa padom zaposlenosti od 1% do 1,5% u industrijama koje zavise od energije.
