Godinama je NIS predstavljao oličenje srpskog energetskog sistema: ogroman, profitabilan, strateški presudan i politički osetljiv.
Ali iza prepoznatljivog logotipa na hiljadama benzinskih pumpi krije se mnogo složenija priča. To je priča o promenljivim globalnim savezima, diplomatskom balansiranju, regionalnoj energetskoj nesigurnosti i suprotstavljenim vizijama budućnosti Srbije. Danas je NIS u središtu tihog, ali intenzivnog nadmetanja. U igri su državni organi, strani investitori, globalna energetska tržišta i politički akteri daleko izvan granica Srbije.
Ključno pitanje — šapatom u poslovnim krugovima, otvoreno među kreatorima politika i analitički modelovano u sedištima velikih energetskih kompanija — glasi:
Šta će biti sa NIS-om u svetu koji više ne liči na onaj koji ga je stvorio?
Kako je NIS postao strateški nervni centar Srbije
Da bi se razumela „igra“ oko NIS-a, mora se razumeti njegova centralnost. Njegova uloga nije samo ekonomska — ona je egzistencijalna. NIS obezbeđuje gorivo koje pokreće transportni sistem Srbije, gas koji greje domaćinstva, standardizovanu snabdevenost koja održava fabrike, i poreske prihode koji pune državni budžet.
Njegov značaj počiva na tri strateška stuba:
- vlasništvu,
- infrastrukturi,
- političkoj geografiji.
U periodu 2008–2009. dogodila se prelomna tačka:
Srbija je prodala kontrolni paket akcija NIS-a kompaniji Gazprom Neft, delu ogromnog ruskog naftnog sistema. Time su srpsko rafinerijsko i maloprodajno tržište vezani za velikog globalnog energetskog dobavljača i uvučeni u rusku energetsku orbitu.
Tada je to izgledalo kao strateški oslonac — prijateljski investitor, stabilan snabdevač i industrijski partner sa dubokim džepom.
Ali svet iz 2009. više ne postoji.
Geopolitika se promenila. Globalna energetska tržišta su se prestrukturirala. Evropa ubrzano prelazi ka dekarbonizaciji. A region — od Balkana do Crnog mora — sada posmatra energiju prvenstveno kao strateško pitanje, a ne kao čisto tržišno.
Kako se te sile sudaraju, NIS postaje tabla na kojoj veći akteri povlače svoje poteze.
Neizgovorena dinamika moći: Ko zapravo vuče konce?
Struktura vlasništva NIS-a godinama ga je držala na raskrsnici dva sveta.
Gazprom Neft, kao većinski vlasnik, uklapa kompaniju u širi ruski energetski sistem — operativno, tehnološki i strateški.
Država Srbija, kao značajan manjinski akcionar, oslanja se na NIS za prihode budžeta, zapošljavanje i stabilnost snabdevanja.
Zbog tog dvostrukog vlasništva svaka odluka — od investicija u rafineriju do strategije distribucije — nosi više slojeva značenja.
Prava kompleksnost, međutim, proizlazi iz činjenice da se geopolitičko okruženje Srbije menjalo mnogo brže nego struktura NIS-a.
EU sve intenzivnije posmatra Zapadni Balkan kao deo svoje strateške energetske zone. Evropski propisi o rafinerijama, emisijama i kvalitetu goriva svake godine postaju stroži. Regionalna tržišta guraju ka integraciji u evropske sisteme.
Srbija je, paralelno:
- vezana za najvećeg energetskog investitora,
- ali mora da se usklađuje sa EU energetskom politikom koja se stalno menja.
To je prva velika „igra“ oko NIS-a:
Kako pomiriti realnost vlasništva sa geopolitičkim očekivanjima.
Pobednici — zasad
Najvidljiviji korisnik sadašnjeg aranžmana je Gazprom Neft.
Njegov ulog u NIS-u obezbeđuje jedinstveno uporište u regionu koje nijedna druga ruska kompanija nema. Srbija je geografski centralna, politički značajna i ekonomski povezana sa EU i ne-EU okruženjem.
NIS je snažan izvođač:
- modernizovana rafinerija Pančevo,
- proširena mreža pumpi,
- dominacija u „downstream“ sektoru.
Za Rusiju, NIS je kombinacija stabilnog profita i strateške pozicije.
Na domaćem terenu, država Srbija takođe profitira:
- deo profita kroz akcije,
- masovni fiskalni prihodi (akcize, porezi, takse),
- stabilnost snabdevanja,
- hiljade radnih mesta.
To su „vidljivi“ pobednici.
Skriveni akteri: Oni koji zavise od NIS-a, ali ga ne kontrolišu
Najzanimljivija grupa aktera su oni koji ni ne poseduju NIS ni ne utiču na njegovu strategiju — ali im se svaki potres u poslovanju direktno prenosi u svakodnevicu.
To su:
- industrijski potrošači zavisni od stabilnog snabdevanja derivatima,
- proizvođači koji se oslanjaju na pouzdan gas,
- logistički operateri koji koriste infrastrukturu NIS-a,
- hiljade malih firmi u regionalnoj mreži kompanije.
Njihov položaj nije ni pobeda ni poraz.
To je izloženost.
NIS je uticajan i u regionu — BiH, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija. Stabilnost tih tržišta često zavisi od toga kako se NIS prilagođava globalnim promenama.
Oni pod rizikom: Kako globalno restrukturiranje energetike može promeniti kompaniju
Ako sadašnjost ima pobednike, budućnost ima ranjive.
Prva rizična grupa: nezavisni domaći distributeri goriva, koji posluju uporedo sa gigantom koji poseduje i rafineriju i mrežu pumpi. EU standardi postaju stroži, i mali igrači će teško moći da održe korak.
Druga ranjiva grupa: energetski intenzivne industrije, čija stabilnost zavisi od toga da li NIS može da održava efikasnost, diversifikuje izvore i izbegne poremećaje.
Najveći rizik, međutim, nosi sama kompanija ukoliko se ne prilagodi globalnoj tranziciji.
Svet prelazi ka:
- dekarbonizaciji,
- elektromobilnosti,
- vodoničnim pilot-projektima,
- biogorivima,
- strogim emisijskim propisima.
Ako se NIS ne transformiše, već ostane zarobljen u strukturi zasnovanoj na fosilnim gorivima, njegov dugoročni položaj je ugrožen.
To je druga velika „igra“:
Može li se NIS transformisati dovoljno brzo da ostane relevantan?
Srpsko balansiranje: između Evrope, Rusije i realnosti
Najdelikatnija dimenzija jeste sama pozicija Srbije. Za razliku od centralnoevropskih država, Srbija nije članica EU — ali se nalazi u njenoj energetskoj orbiti.
Vezana je za ruskog investitora — ali i za evropsko tržište i regulatorni okvir.
Svaka velika energetska odluka Srbije sada je oblikovana kroz tri pritiska:
- ekonomsku zavisnost,
- geopolitičko pozicioniranje,
- dugoročnu energetsku bezbednost.
A NIS je u centru svih triju.
Evropa očekuje usklađivanje sa pravilima. Srbija insistira na političkoj neutralnosti. Rusija očekuje da se postojeći aranžmani očuvaju.
To je treća velika „igra“:
Kako Srbija upravlja konfliktom između strukture vlasništva i strateškog pravca.
Rafinerija Pančevo: ogledalo strateških realnosti
Rafinerija u Pančevu je tehnološki među najnaprednijima u regionu, modernizovana uz značajna ruska ulaganja. Ona proizvodi goriva evropskog kvaliteta i snabdeva čitav region.
Ali globalni trendovi u rafinerijskom sektoru stvaraju nova pitanja:
- Koliko kapitala će biti potrebno za sledeći talas modernizacije?
- Ko će finansirati tranziciju ka čistijim gorivima?
- Kakav će regulatorni režim definisati njenu budućnost?
Rafinerija nije samo proizvodni pogon — ona je politički i ekonomski instrument. Njena budućnost zavisi od dugoročnih odluka koje postaju sve rizičnije u svetu u kome se energetska politika menja iz godine u godinu.
Tihi pregovori
Suprotno javnoj percepciji, „igra oko NIS-a“ ne izgleda kao dramatična preuzimanja ili tajne prodaje. Ona je suptilnija i sistemska.
Ona se odvija u:
- diplomatskim razgovorima,
- regulatornim usklađivanjima,
- investicionim odlukama,
- regionalnim energetskim forumima.
Srbija želi kontinuitet.
Rusija želi stabilnost.
Evropa želi usklađivanje.
NIS želi transformaciju.
Sve četiri ambicije su legitimne — ali nisu u potpunosti kompatibilne.
Šta dalje: Tri scenarija koja će oblikovati budućnost NIS-a
Iako se ne može predvideti precizan ishod, tri strateška pravca jasno formiraju okvir mogućnosti.
Scenario 1: Strateška modernizacija
NIS ubrzava investicije, prihvata tehnologije energetske tranzicije, unapređuje kvalitet goriva i širi se u region u gasnom i OIE segmentu.
Scenario 2: Postepeno prilagođavanje
Kompanija zadržava postojeću strukturu, ali se postepeno usklađuje sa EU pravilima i diversifikuje nabavku, održavajući status kvo.
Scenario 3: Strukturna napetost
Geopolitički pritisci rastu, lanci snabdevanja se sužavaju, regulativa postaje stroža, a NIS ne uspeva da se modernizuje dovoljno brzo — što pritiska profitabilnost i dugoročni opstanak.
Zašto je budućnost NIS-a — budućnost Srbije
NIS nije samo naftna kompanija.
To je:
- strateški nervni centar,
- geopolitički simbol,
- ekonomski motor,
- barometar pravca u kojem Srbija ide.
Njegovo vlasništvo, njegovi tokovi snabdevanja, investicioni pravac i dugoročna strategija odražavaju sve pritiske koji oblikuju region.
Ako se NIS prilagodi, Srbija dobija snažnog energetskog šampiona za narednu generaciju.
Ako stagnira, posledice će se preliti mnogo dalje od cena goriva.
