Tokom 45. nedelje 2025. godine, cene električne energije u regionu Jugoistočne Evrope (JIE) naglo su porasle u odnosu na prethodnu nedelju, usled povećane potražnje i smanjene proizvodnje iz obnovljivih izvora. Osim u Turskoj, Hrvatskoj i Italiji, svi JIE tržišni centri zabeležili su prosečne nedeljne cene iznad 120 evra/MWh, dok je regionalni prosek iznosio oko 112 evra/MWh. Cene su na početku nedelje bile visoke, dostigle vrhunac 7. novembra, a zatim se stabilizovale između 49 i 105 evra/MWh. Najveći nedeljni rast zabeležen je u Grčkoj (+18,84%) i Bugarskoj (+17,80%), zatim u Mađarskoj (+14,59%) i Rumuniji (+14,40%). Turska je imala umeren rast od 7,32%, dok je Italija bila jedino tržište koje je zabeležilo blagi pad (–0,52%).
U Centralnoj Evropi, većina tržišta električne energije takođe je zabeležila rast cena tokom prve nedelje novembra, sa prosekom oko 85 evra/MWh. Ovaj trend rasta uglavnom je rezultat slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora i povećane potražnje za električnom energijom. Cene su se kretale između 48 i 108 evra/MWh. Slovačka je imala najvišu prosečnu cenu od 107,78 evra/MWh, što je rast od 17,33% u odnosu na prethodnu nedelju, a odmah iza nje bila je Švajcarska sa 107,51 evro/MWh. Francuska je zabeležila najnižu prosečnu cenu u regionu – 47,71 evro/MWh, što je povećanje od 6,02% u odnosu na 44. nedelju.
Na nivou cele Evrope, prosečna veleprodajna cena električne energije u 45. nedelji iznosila je oko 99,75 evra/MWh, uz značajne razlike među tržištima. Cene su se kretale od 48 evra/MWh u Francuskoj do 127 evra/MWh u Bugarskoj. Iberijsko tržište (MIBEL) zabeležilo je oštre korekcije – u Španiji su cene pale za 30,19%, na 52,50 evra/MWh, dok je u Portugalu zabeležen pad od 29,50%, na 53,21 evro/MWh — u oštrom kontrastu sa rastom cena u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi.
U južnoj Evropi, sve zemlje JIE regiona osim Turske imale su cene iznad 110 evra/MWh. Regionalne cene kretale su se između 60 i 127 evra/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu od 59,73 evra/MWh, dok je Italija bila drugo najjeftinije tržište u regionu, sa 110,99 evra/MWh. Bugarska je imala najvišu cenu od 127,47 evra/MWh (+17,80%), a sledile su je Rumunija (123,77 evra/MWh), Mađarska (122,49 evra/MWh) i Grčka (121,54 evra/MWh). Najviše dnevne cene u većini JIE zemalja zabeležene su u petak, 7. novembra, dok su najniže bile u nedelju, 9. novembra. Na početku sledeće nedelje, cene na tržištima „dan unapred“ nastavile su rast, pa su 11. novembra iznosile od 111,25 evra/MWh u Albaniji i 111,54 evra/MWh u Grčkoj do 119,15 evra/MWh u Bugarskoj i Rumuniji.
Potražnja za električnom energijom u JIE regionu porasla je umereno, za 2,58% u odnosu na 44. nedelju, i dostigla 15.904,12 GWh. Povećanje je uglavnom rezultat pada temperatura, što je podstaklo veću potrošnju energije za grejanje. Najveći rast zabeležile su Bugarska (+9,42%) i Rumunija (+6,99%), a zatim Srbija (+6,93%). Italija je imala stabilnu potražnju, uz minimalan rast od 0,38%, što je u skladu sa blažim vremenskim uslovima i uravnoteženim odnosom ponude i potražnje.
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u JIE regionu smanjena je za 6,3% u odnosu na prethodnu nedelju, na 2.287,48 GWh, uglavnom zbog značajnog pada solarne proizvodnje, dok je proizvodnja vetroelektrana takođe opala. Energija iz vetra smanjena je za 3,2%, na 1.266,07 GWh. Najveći pad zabeležile su Mađarska (–46,9%) i Italija (–13,4%), dok su Grčka (+28,0%) i Rumunija (+21,2%) ostvarile rast. Proizvodnja solarne energije u regionu smanjena je za 9,9%, na 1.021,40 GWh, uz nižu proizvodnju u svim SEE zemljama osim Hrvatske i Italije.
Hidroenergija je u JIE regionu blago porasla, za 1,10% u odnosu na 44. nedelju, i dostigla ukupno 1.579,68 GWh. Rast je uglavnom bio vođen povećanom proizvodnjom u Rumuniji (+15,17%) i Italiji (+8,18%), dok su Grčka (–22,04%) i Bugarska (–44,13%) zabeležile značajan pad.
Proizvodnja iz termoelektrana snažno je porasla, za 13,53%, dostigavši 8.485,26 GWh, podstaknuta većim radom gasnih i termoelektrana na ugalj. Proizvodnja iz uglja porasla je za 12,27%, na 3.737,28 GWh, dok je proizvodnja iz gasa porasla za 14,53%, na 4.747,47 GWh. U Turskoj je proizvodnja iz uglja porasla za 3,45%, a iz gasa za 25,93%. U Bugarskoj je proizvodnja na bazi uglja skočila za 157%, dok je proizvodnja iz gasa pala za 96,31%. U Grčkoj su i termoelektrane na ugalj i na gas povećale proizvodnju — za 24,31 GWh i 15,48% respektivno.
Prekogranična trgovina električnom energijom u JIE regionu takođe je porasla, jer su neto uvozi povećani za 5,56% u odnosu na 44. nedelju, na ukupno 1.433,02 GWh. Uvoz je porastao za 27,5%, na 1.402,68 GWh, dok je izvoz naglo opao, za 39,2%, na 47,34 GWh. Bugarska je zabeležila rast neto uvoza od 44,69%, dok je Srbija smanjila zavisnost od uvoza za 29,96%. Rumunija je iz statusa neto izvoznika prešla u neto uvoznika, a Grčka je takođe postala neto uvoznik. Turska je, s druge strane, zadržala poziciju izvoznika iz prethodne nedelje, povećavši izvoz za 14,23%.
