Hrvatski operator naftovoda JANAF ostvario je neto dobit od 33,3 miliona evra u prvih devet meseci 2025. godine, što predstavlja pad od 10,2 procenta u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupni prihodi iznosili su 96,4 miliona evra, što je smanjenje od 3,3 procenta na godišnjem nivou, dok su prihodi od osnovnih poslovnih aktivnosti — transporta i skladištenja sirove nafte i naftnih derivata — iznosili 90,6 miliona evra, što je pad od 2,5 procenta u odnosu na 2024. godinu.
Prihodi od stranih klijenata iznosili su 62 miliona evra, što čini 68,4 procenta osnovnih prihoda JANAF-a i predstavlja pad od 3,4 procenta u poređenju sa prethodnom godinom. Prihodi na domaćem tržištu iznosili su 28,6 miliona evra, što je blagi pad od 0,3 procenta. Operativni rashodi u periodu od januara do septembra porasli su za 2,4 procenta i dostigli 55,7 miliona evra.
Početkom meseca JANAF je saopštio da sarađuje sa hrvatskom Vladom i pravnim savetnicima kako bi ublažio posledice američkih sankcija uvedenih srpskoj naftnoj kompaniji NIS. Prema postojećem ugovoru, JANAF je za NIS transportovao do 10 miliona tona sirove nafte do kraja sledeće godine. Obustava tih isporuka mogla bi da smanji godišnje prihode kompanije i do 18 miliona evra.
Kao odgovor na ovu situaciju, kompanija je započela pregovore sa mađarskom grupacijom MOL o proširenju transporta sirove nafte kroz JANAF-ov naftovod do MOL-ovih rafinerija u Mađarskoj i Slovačkoj. Premijer Andrej Plenković potvrdio je da infrastruktura JANAF-a ima dovoljan kapacitet da snabdeva i rafineriju u Sazhalombati u Mađarskoj, koja godišnje može da preradi do 8,1 milion tona nafte, kao i rafineriju u Bratislavi u Slovačkoj, sa kapacitetom od oko 6,1 do 6,2 miliona tona godišnje.
Plenković je istakao pouzdanost hrvatske mreže za transport nafte, naglasivši da nijedan tanker koji pristaje u terminalu Omišalj ne može konkurisati niskim troškovima ruske nafte isporučene putem naftovoda Družba. Takođe je naglasio da i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države podržavaju dugoročnu strategiju postepenog ukidanja ruske nafte i gasa, uz napomenu da pitanje cena transporta ostaje ključno, ali da veći obim isporuka i dugoročni ugovori prirodno dovode do nižih tarifa, u skladu sa uobičajenim tržišnim principima.
