Bosna i Hercegovina (BiH) i dalje je jedina zemlja u Evropi bez berze električne energije. Krajem jula, Savet ministara je odobrio nacrt zakona o regulatoru, prenosu i tržištu električne energije, koji je usklađen sa zahtevima EU i koji bi stvorio jedinstveni okvir za funkcionisanje takve berze. Predlog još uvek nije stigao u Parlament, i neizvesno je da li će biti usvojen do kraja godine. U optimističnom scenariju, tržišna platforma mogla bi početi sa radom u drugoj polovini naredne godine, prema rečima ekonomiste i profesora Vjekoslava Domljana.
Zemlje u okruženju su ovu priliku iskoristile još pre mnogo godina. Hrvatska je osnovala CROPEX pre 11 godina, Srbija upravlja SEEPEX-om od 2016. godine, dok su Severna Makedonija, Kosovo, Albanija i Crna Gora svoje tržišne operatore formirali pre dve godine. BiH je trebalo da učini isto kako bi bolje balansirala višak i manjak električne energije i omogućila formiranje cena prema ponudi i potražnji na kratkim vremenskim intervalima, kao što su dnevno i intradnevno tržište. Izgradnja berze će verovatno zahtevati stručnu pomoć iz inostranstva, slično kao što je osnovana Sarajevska berza. Domljan predlaže Mostar kao lokaciju, pozicionirajući ga kao centar za obnovljive izvore energije zahvaljujući geografskim prednostima.
Trenutno se propušta prilika. U prvih šest meseci ove godine, BiH je uvezla gotovo četiri puta više električne energije nego u istom periodu prošle godine. Slab razvoj projekata obnovljivih izvora i zauzeće kapaciteta prenosnog sistema bez odgovarajućih investicija obeshrabrili su priliv kapitala, iako se neki veliki projekti realizuju, poput kineske vetroelektrane kod Tomislavgrada i planiranog postrojenja od 400 MW kod Glamoča.
Domaćinstva ne bi imala neposredne i direktne koristi od berze električne energije, ali indirektne prednosti mogle bi se ostvariti ako se prozjumeri objedine i integrišu prema budućim pravilima. Prosumeri već postoje u Republici Srpskoj (RS), ali još nisu prisutni u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH).
Postavljanje organizovanog tržišta električne energije i berze u Mostaru omogućilo bi i tržišno povezivanje sa sistemima susednih zemalja. Takva regionalna integracija predstavlja ključni uslov za dobijanje izuzeća od naknada povezanih sa CBAM-om za električnu energiju do 2030. godine.
