Nagao pad proizvodnje električne energije iz vetra i hidroelektrana naterao je Evropsku uniju da u prvoj polovini 2025. godine poveća zavisnost od proizvodnje struje iz gasnih. Ova promena dovela je do najvećeg godišnjeg rasta proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva od 2017. godine i izazvala povećanje emisije ugljen-dioksida za 9 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Iako je solarna energija ostvarila rekordan rast, to nije bilo dovoljno da nadoknadi manjak iz drugih obnovljivih izvora.
Tokom perioda od januara do juna 2025, elektroprivrede širom EU pojačale su proizvodnju u gasnim i ugljenim elektranama, čime je prekinut trend smanjenja korišćenja fosilnih goriva koji je trajao poslednje dve godine. Ovaj povratak na ugljen i gas bio je direktan odgovor na značajan pad dostupnosti energije iz vetra i hidroelektrana, što pokazuje koliko su obnovljivi izvori podložni vremenskim uslovima. Situacija ukazuje da bi fosilna goriva i u budućnosti mogla ostati važan deo energetske mešavine.
Prema podacima istraživačkog centra Ember, proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva u EU porasla je za 13 procenata u prvoj polovini 2025. u poređenju sa istim periodom 2024. godine, što predstavlja najveći rast od 2017. godine. Proizvodnja struje u gasnim elektranama povećana je za 19 procenata, dostižući najviši nivo u poslednje tri godine, dok je proizvodnja u ugljenim elektranama porasla za 2 procenta, najviše u poslednje dve godine.
Zbog toga su emisije ugljen-dioksida u sektoru proizvodnje električne energije porasle na 297 miliona tona, što je za 9 procenata više nego prethodne godine. Ako se ovaj trend nastavi, ukupne emisije u sektoru mogle bi do kraja godine dostići skoro 600 miliona tona.
Proizvodnja električne energije iz vetra, koja je činila skoro 20 procenata ukupne električne energije u EU u prvoj polovini 2024. godine, pala je za 9 procenata, na 225 teravat-časova. Hidroenergija je bila pogođena još jače, sa padom od 15 procenata usled nedostatka snega i ispodprosečnih padavina tokom zime. Proizvodnja hidroenergije u prvih šest meseci 2025. iznosila je 164 teravat-časova, što je za 28 teravat-časova manje nego u istom periodu 2024. i najniži nivo u poslednje dve godine.
Solarna energija donekle je ublažila taj pad, ostvarivši rast od 21 procenat i proizvedši dodatnih 32 teravat-časa. Ukupna proizvodnja solarne energije dostigla je rekordnih 179 teravat-časova u prvoj polovini 2025, prvi put premašivši proizvodnju hidroenergije tokom ovog šestomesečnog perioda.
