U 27. nedelji 2025. godine, cene električne energije porasle su u svim zemljama Jugoistočne Evrope (JIE) u odnosu na prethodnu nedelju, premašivši 100 €/MWh na većini tržišta, uprkos stabilnim cenama gasa. Porast je uzrokovan većom potrošnjom električne energije usled toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu, kao i padom proizvodnje vetroenergije. Cene su početkom nedelje bile oko 100 €/MWh u svim JIE zemljama, dostigle su vrhunac u utorak, 1. jula, da bi krajem nedelje blago opale. Hrvatska i Mađarska zabeležile su najveći procentualni rast cena, za 18,83% i 16,12%, dok je Rumunija sledila sa povećanjem od 12,35%. Bugarska, Italija i Grčka imale su manji jednocifreni rast cena – 6,12%, 4,73% i 1,24%.
Tokom prve nedelje jula 2025. godine, prosečne spot cene električne energije u Centralnoj Evropi pokazale su ujednačen trend rasta. Cene su se kretale oko 95 €/MWh u većini tržišta, u rasponu od 76 €/MWh do 112 €/MWh. Slovenija je bila najskuplje tržište, sa prosečnom cenom od 111,83 €/MWh, što je rast od 18,77% u odnosu na 26. nedelju. Slovačka je sledila sa prosekom od 103,49 €/MWh. S druge strane, Francuska je imala najnižu cenu u Centralnoj Evropi – 75,50 €/MWh, ali uz znatan nedeljni porast od 23,20%.
U 27. nedelji, prosečna cena električne energije u Evropi iznosila je oko 99 €/MWh, krećući se od 75,50 €/MWh u Francuskoj do 122,82 €/MWh u Italiji. Na MIBEL tržištima, cene su blago porasle – u Španiji za 4,48% na 91,70 €/MWh, dok je Portugal zabeležio isti nivo cene uz rast od 4,39%. U južnoj Evropi, sve JIE zemlje imale su cene preko 100 €/MWh, osim Bugarske i Grčke koje su imale niže vrednosti. Raspon cena bio je od 57 €/MWh do 123 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu od 56,73 €/MWh, dok je Grčka bila druga najjeftinija sa 93,41 €/MWh. Italija je bila najskuplja sa 122,82 €/MWh, što je rast od 4,73% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je Hrvatska sa 110,31 €/MWh bila druga najskuplja u JIE regionu.
Kada su u pitanju dnevne cene, većina JIE tržišta električne energije dostigla je vrhunac u ponedeljak, 30. juna, dok su najniže cene zabeležene u nedelju, 6. jula. Potražnja za električnom energijom u JIE regionu značajno je porasla u 27. nedelji, podstaknuta snažnim toplotnim talasom širom južne Evrope. Rekordno visoke temperature prvih dana nedelje dovele su do povećane potrošnje. Ukupna potrošnja električne energije u regionu porasla je za 2,58% u odnosu na 26. nedelju, dostigavši 17.808,62 GWh. Hrvatska i Italija imale su najveći rast potrošnje – 37,19% i 6,88%, a sledile su ih Bugarska i Grčka. Neke zemlje, uključujući Tursku, Rumuniju i Mađarsku, zadržale su sličan nivo potrošnje kao prethodne nedelje, sa blagim variranjima.
Proizvodnja električne energije iz promenljivih obnovljivih izvora u JIE regionu pala je za 1,8% u odnosu na 26. nedelju, na ukupno 4.033,25 GWh. Glavni razlog bio je značajan pad vetroenergije, dok je proizvodnja iz solarne energije umereno porasla. Vetroenergija je pala za 12,1%, na 1.649,47 GWh. Većina JIE zemalja imala je nižu proizvodnju vetra, osim Grčke, dok su Italija i Rumunija zabeležile najveće padove – 55,9% i 33,8%. Nasuprot tome, solarna proizvodnja porasla je za 7,0% na nedeljnom nivou, dosegnuvši 2.383,58 GWh, uz umerene poraste u Italiji (11,1%) i Bugarskoj (8,5%).
Hidroenergija u JIE regionu opala je za 4,54% u 27. nedelji u poređenju sa prethodnom, na ukupno 2.315,09 GWh. Pad je rezultat smanjene proizvodnje u otprilike polovini zemalja regiona. Bugarska, Srbija, Turska i Hrvatska imale su padove od 27,33%, 18,98%, 7,05% i 0,6%, dok su ostale zemlje imale rast proizvodnje. Mađarska i Rumunija zabeležile su najviši rast hidroproizvodnje – 41,20% i 15,98%.
Proizvodnja električne energije iz termalnih postrojenja u JIE regionu porasla je za 12,93% u 27. nedelji u odnosu na 26. zbog povećane potražnje. Ukupna termalna proizvodnja dostigla je 8.537,37 GWh, uz rast proizvodnje iz uglja i gasa. Proizvodnja na ugalj porasla je za 2,45% na 3.377,77 GWh, dok je proizvodnja na gas porasla značajnije – za 21,03% na 5.159,60 GWh. Na nivou zemalja, Turska je imala rast proizvodnje na ugalj od 1,19% i rast proizvodnje na gas od 4,33%. Bugarska je imala porast proizvodnje iz uglja od 4,30%, a iz gasa od 2,24%. Grčka je imala veliki skok proizvodnje iz uglja od 127,55%, uz rast gasne proizvodnje od 1,94%.
Prekogranična trgovina električnom energijom u JIE regionu zabeležila je rast neto uvoza od 3,38% u 27. nedelji u odnosu na prethodnu, na ukupno 1.313,12 GWh. Izvoz električne energije iz regiona porastao je za 82,8%, na 353,27 GWh, dok je uvoz porastao za 13,9%, na 1.667,39 GWh. Srbija, Italija i Rumunija zabeležile su značajan rast neto uvoza – za 39,78%, 17,92% i 12,50%, dok je Mađarska imala pad neto uvoza od 85,23%. Grčka i Bugarska su zadržale izvozne aktivnosti iz prethodne nedelje, sa neto izvozom od 134,89 GWh i 150,64 GWh. Takođe, Turska je promenila pravac trgovine i u 27. nedelji postala neto izvoznik sa 67,74 GWh izvoza.
