Nedavni izveštaj Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA) predviđa da bi Evropska unija mogla smanjiti ukupni uvoz prirodnog gasa i tečnog prirodnog gasa (LNG) za 25% u periodu od 2024. do 2030. godine. Ovo predviđanje zasniva se na nastavku pada potrošnje gasa, podstaknutom sve većim korišćenjem obnovljivih izvora energije i snažnijim merama energetske efikasnosti, koje su ključne za inicijativu REPowerEU.
Pokrenuta u maju 2022. godine, inicijativa REPowerEU ima za cilj da eliminiše zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva do 2027. godine. Od početka, države članice su se snažno fokusirale na strategije čiste energije i efikasnosti kako bi ojačale energetsku bezbednost i ekonomsku konkurentnost. Kao deo ovog napora, zemlje su se obavezale na godišnje smanjenje potrošnje gasa počevši od 2022. godine. Za period od aprila 2024. do marta 2025. cilj je bio da se potrošnja gasa smanji za najmanje 15% u odnosu na prosečne nivoe između aprila 2017. i marta 2022.
Prema izveštaju IEEFA, ovaj cilj je ne samo postignut, već i blago premašen, sa ukupnim smanjenjem potrošnje gasa od 15,6%. Međutim, neke zemlje, uključujući Poljsku i Grčku, zabeležile su blagi porast uprkos opštem trendu pada.
Prošlog meseca, Evropska komisija je objavila plan puta koji potvrđuje ambicije bloka. Plan prikazuje kako sveobuhvatna primena mera čiste energije i energetske efikasnosti, uključujući one iz Akcionog plana za pristupačnu energiju, može smanjiti potražnju za prirodnim gasom za čak 100 milijardi kubnih metara do 2030. godine. To predstavlja godišnje smanjenje od preko 15 milijardi kubnih metara i moglo bi dovesti do smanjenja potražnje za 40 do 50 milijardi kubnih metara već do 2027. godine, otvarajući put za potpuno ukidanje ruskog gasa.
Između 2021. i 2024. godine, EU je uspešno smanjila potrošnju gasa za oko 80 milijardi kubnih metara – što je pad od 20%. Nastavak ovakvog trenda čini cilj smanjenja od 100 milijardi kubnih metara do 2030. ostvarivim.
U 2024. godini, EU je uvezla oko 275 milijardi kubnih metara prirodnog gasa i LNG-a. Ako se trenutni trendovi nastave, ta cifra bi mogla pasti na 233 milijarde kubnih metara do 2030. Još ambiciozniju prognozu daje Agencija EU za saradnju energetskih regulatora, koja procenjuje da bi potražnja mogla pasti na oko 190 milijardi kubnih metara do tada.
Na kraju, izveštaj zaključuje da je napredak Evrope u smanjenju zavisnosti od gasa na dobrom putu i da bi mogao eliminisati potrebu za novom gasnom infrastrukturom ili dodatnim kapacitetom uvoza. Ovaj razvoj podržava kako energetsku nezavisnost kontinenta, tako i njegove dugoročne klimatske ciljeve.
