U 9. nedelji 2025. godine, cene električne energije u jugoistočnoj Evropi (JIE) uglavnom su se kretale u opadanju. Pad proizvodnje iz solarnih i vetroturbinskih izvora doprineo je povećanju cena na određenim tržištima, dok je potrošnja električne energije pokazivala različite trendove u regionu. Međutim, opadanje cena gasa i emisijskih dozvola za CO2 pomoglo je da se ublaže skokovi cena na tržištima električne energije u JIE. Sva tržišta JIE su zabeležila pad cena, osim Grčke i Turske, gde su cene porasle umerenim tempom.
Nedelja je počela rastom cena, ali su one počele opadati od sredine nedelje. Konkretno, Italija i Srbija su zabeležile najveće procentualne padove cena električne energije, sa smanjenjem od 10,57% i 5,19%, redom. Mađarska i Hrvatska su takođe zabeležile padove, sa smanjenjem od 3,18% i 1,65%. Bugarska i Rumunija su zabeležile male padove od 0,89% i 0,97%, redom. Grčka i Turska su jedine zemlje koje su zabeležile rast cena, povećanje od 1,58% i 4,21%, redom.
Tokom poslednje nedelje februara 2025. godine, prosečne cene spot tržišta električne energije u Centralnoj Evropi uglavnom su opale, iako su neka tržišta zabeležila rast, stvarajući pomešan trend tržišta sa cenama koje su i dalje bile iznad €100/MWh. Cene u centralnoevropskim tržištima su se kretale u rasponu od €101–139/MWh. Slovenija je imala najviše cene električne energije u regionu, €138,85/MWh, što je 1,95% niže u odnosu na prethodnu nedelju, dok je Slovačka bila sledeća sa €138,58/MWh. Francuska je imala najniže cene u regionu, €101,12/MWh, što je 0,91% više u odnosu na prethodnu nedelju.
U 9. nedelji, prosečne cene u Evropi bile su oko €131/MWh. Cene su se kretale od €91,68/MWh na MIBEL tržištu do €160,77/MWh na grčkom tržištu. Cene na MIBEL tržištu su porasle na €91,68/MWh za portugalska i španska tržišta, što je porast od 4,57%. Zbog opadanja u poslednja četiri dana treće nedelje februara, većina tržišta električne energije ostala je ispod €100/MWh.
U južnoj Evropi, sve zemlje JIE, osim Turske, imale su cene iznad €130/MWh. Cene su se kretale u rasponu od €66 do €161/MWh, a Turska je imala najnižu prosečnu cenu nedelje, €66,43/MWh, dok je Italija bila sa cenom od €132,70/MWh. Grčko tržište je imalo najvišu prosečnu cenu u 9. nedelji, €160,77/MWh, što je porast od 1,58% u odnosu na prethodnu nedelju. Mađarska je bila drugo najskuplje tržište u JIE sa €160,55/MWh. Dnevne cene u poslednjoj nedelji februara bile su najviše u ponedeljak, 24. februara, i utorak, 25. februara 2025. godine.
U 9. nedelji 2025. godine, potrošnja električne energije u zemljama JIE porasla je, sa porastom u većini tržišta. Pet od osam tržišta JIE zabeležilo je povećanje potrošnje električne energije zbog hladnijih uslova, što je dovelo do veće potrošnje za grejanje. Ukupna potrošnja električne energije u JIE porasla je za 3,27% u odnosu na 8. nedelju 2025. godine, dostigavši 18.863,29 GWh. Bugarska je zabeležila najveći porast potrošnje, od 10,78%, dok su Grčka i Italija zabeležile poraste od 9,81% i 5,16%, redom. Turska i Hrvatska su doživele umereniji porast od 3,33% i 1,81%. S druge strane, Mađarska, Rumunija i Srbija su zabeležile pad potrošnje električne energije, sa smanjenjima od 7,92%, 5,73% i 1,65%, redom.
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora u zemljama JIE oštro je pala u 9. nedelji 2025. godine, smanjujući se za 30,0% na 1.385,78 GWh, zbog oslabljene brzine vetra u većini zemalja. Proizvodnja iz vetroturbina opala je za 59,0%, na 594,76 GWh. Konkretno, Turska, Grčka, Bugarska i Rumunija su zabeležile nedeljne padove proizvodnje vetra od 71,1%, 68,2%, 59,75% i 13,8%, redom. Solarni prinos je takođe opao za 5,2%, na 503,30 GWh, a Rumunija i Mađarska su zabeležile najveće padove od 47,4% i 29,9%, redom.
U međuvremenu, proizvodnja hidroenergije u JIE porasla je za 4,36%, dostigavši 1.597,45 GWh, uglavnom zahvaljujući Turskoj koja je doprinosila sa 133,28 GWh. Turska i Rumunija su zabeležile porast proizvodnje hidroenergije od 13,54% i 1,94%, redom, dok su Bugarska, Hrvatska i Grčka zabeležile smanjenje od 41,51%, 19,12% i 11,21%, redom.
Proizvodnja iz termoelektrana u JIE porasla je za 1,89% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 15.148,29 GWh. Ovo je bilo rezultat povećanja proizvodnje iz gasnih termoelektrana, koja je porasla za 10,64%, dostigavši 3.458,58 GWh, dok je proizvodnja iz termoelektrana na ugalj opala za 5,34%, na 3.589,76 GWh. Posebno, Turska je zabeležila pad proizvodnje iz termoelektrana na ugalj od 2,00%, dok je proizvodnja iz gasnih termoelektrana porasla za 20,76%. Grčka je zabeležila skok proizvodnje iz lignita od 160%, dok je proizvodnja iz gasnih termoelektrana pala za 3,75%. Bugarska je zabeležila pad proizvodnje iz termoelektrana na ugalj od 10,97%, dok je proizvodnja iz gasnih termoelektrana porasla za 2,75%.
Što se tiče međugranične trgovine električnom energijom, neto uvoz električne energije u JIE opao je za 14,78% u odnosu na 8. nedelju 2025. godine, dostigavši 1.342,49 GWh. Izvoz električne energije iz regiona opao je za 47,5%, dostigavši 99,91 GWh, dok je uvoz opao za 18,3%, dostigavši 1.442,41 GWh. Hrvatska, Italija i Rumunija su zabeležile pad neto uvoza od 37,23%, 22,53% i 24,52%, redom. Sa strane izvoza, Turska je povećala svoj neto izvoz za 0,59%, dok je Grčka prešla na poziciju neto uvoznika. Bugarska je ostala izvoznik, iako je njen izvoz opao za 71,56%.
