U 2023. godini, obnovljivi izvori energije su obezbedili rekordnih 45,3% ukupne potrošnje električne energije u Evropskoj uniji, što predstavlja značajan porast od 4,1% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je najveći godišnji rast udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije od početka prikupljanja podataka 2004. godine.
Prethodni najveći godišnji porasti zabeleženi su 2022. (3,5%) i 2020. (3,3%). Najveći udeo u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora imala je energija vetra, sa 38,5%, dok je hidroenergija činila 28,2%. Ova dva izvora zajedno čine više od dve trećine obnovljive električne energije u EU. Solarna energija zauzela je treće mesto sa udelom od 20,5%, dok su čvrsti biogorivi dali 6,2%, prema podacima Eurostata.
Solarna energija je najbrže rastući segment. 2008. godine proizvodnja solarne energije iznosila je samo 7,4 TWh, što je činilo samo 1% ukupne proizvodnje električne energije. Do 2023. godine ovaj broj je porastao na 252,1 TWh.
Podaci takođe pokazuju da je u tri zemlje EU obnovljivi izvori energije činili više od 75% potrošnje električne energije. Austrija je bila na prvom mestu sa 87,8%, a slede je Švedska sa 87,5% i Danska sa 79,4%.
Hrvatska je bila među top pet zemalja gde obnovljivi izvori energije čine više od 50% potrošnje električne energije, uglavnom zahvaljujući korišćenju hidroenergije. Ostale četiri zemlje u ovoj kategoriji su Portugal (63%), Španija (56,9%), Letonija (54,3%) i Finska (52,4%).
Na donjoj strani rang liste, gde obnovljivi izvori energije čine manje od 20% potrošnje električne energije, našle su se Malta (10,7%), Češka (16,4%), Luksemburg (18%) i Mađarska (19,5%).