U 7. nedelji 2025. godine, cene električne energije u Jugoistočnoj Evropi (JIE) su porasle zbog povećane potražnje i smanjenja proizvodnje iz energije vetra i sunca. Iako su cene gasa opale u drugom delu nedelje, ukupna prosečna nedeljna cena ostala je nešto viša u poređenju sa prethodnom nedeljom. Cene električne energije su porasle u svim tržištima JIE, sa dvocifrenim povećanjima u svim tržištima osim Italije i Turske. Cene su rasle tokom prvog dela nedelje, ali su opale tokom vikenda, što je ograničilo ukupni porast nedeljnih prosečnih cena. Grčka i Mađarska su zabeležile najveće procentualne poraste cena električne energije, sa povećanjem od 21,36% i 19,32%, redom. Bugarska i Rumunija su usledile sa porastima od 18,91% i 18,87%, redom. Italija i Turska su zabeležile skromniji porast cena, od 3,63% i 2,87%, redom.
Tokom druge nedelje februara 2025. godine, spot cene električne energije u Centralnoj Evropi su nastavile da rastu, sa svim zemljama koje su zabeležile višu cenu električne energije zbog hladnijih temperatura i smanjene proizvodnje iz energije vetra i sunca. Cene u Centralnoj Evropi su se kretale između €141/MWh i €147/MWh. Slovačka je imala najvišu cenu u regionu od €167,11/MWh, što je 17,53% više u poređenju sa 6. nedeljom. Slovenija je bila druga sa cenom od €161,91/MWh, dok je Francuska imala najnižu cenu u Centralnoj Evropi od €140,73/MWh, što je 1,93% više u odnosu na prethodnu nedelju. Prosečna cena u Evropi tokom nedelje bila je oko €152/MWh. Špansko tržište MIBEL je zabeležilo niže cene, sa prosečnim cenama u Portugalu i Španiji od €117,50/MWh i €117,64/MWh, redom.
U Jugoistočnoj Evropi, sva tržišta osim Turske su imala cene iznad €150/MWh. Cene su se kretale između €67/MWh i €168/MWh, pri čemu je Turska bila najniža sa cenom od €67,32/MWh. Italija je bila drugo najjeftinije tržište sa cenom od €159,40/MWh. Mađarska je imala najvišu cenu u regionu sa prosečnom cenom od €167,77/MWh, što je 19,32% više u poređenju sa prethodnom nedeljom, dok je Rumunija bila druga sa cenom od €166,67/MWh. Dnevne cene su dostigle vrh 13. februara, posebno u Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj, gde su cene premašile €200/MWh. Mađarska je zabeležila najvišu cenu za taj dan od €205,91/MWh.
Potražnja za električnom energijom u JIE regionu je porasla za 4,57% u 7. nedelji u poređenju sa 6. nedeljom 2025. godine, dostigavši 18.664,19 GWh. Grčka je zabeležila najveći porast potražnje, sa povećanjem od 15,96%, dok su Turska i Srbija zabeležile porast potražnje od 6,69% i 5,53%, redom. Italija i Hrvatska su zabeležile manji porast od 3,26% i 4,19%, redom. S druge strane, Mađarska i Bugarska su imale manji pad potražnje za električnom energijom od -2,14% i -0,15%, redom.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije u JIE regionu (osim Italije) opala je za 34,1%, ukupno 1.594,22 GWh. Proizvodnja vetra je opala za 39,7%, sa proizvodnjom od 1.173,94 GWh zbog slabih vetrova, posebno u Hrvatskoj i Turskoj, koje su zabeležile najveće padove od 59,7% i 44,5%. Proizvodnja iz sunca je takođe opala za 11,2%, dostigavši 421,08 GWh, pri čemu su Mađarska i Grčka zabeležile najveće padove u proizvodnji iz sunca od 33,2% i 30,1%, redom.
S druge strane, proizvodnja iz hidroelektrana u JIE regionu je porasla za 25,26%, dostigavši 1.734,54 GWh, uglavnom zahvaljujući Turskoj, koja je doprinela sa 379 GWh u ukupnu proizvodnju. Turska i Bugarska su bile jedine zemlje koje su zabeležile porast proizvodnje iz hidroelektrana, sa porastima od 45,19% i 0,29%, redom. Ostale zemlje, uključujući Mađarsku, Srbiju, Hrvatsku, Rumuniju i Grčku, zabeležile su pad proizvodnje iz hidroelektrana.
Proizvodnja iz termoelektrana u JIE regionu je porasla za 3,68% u poređenju sa 6. nedeljom 2025. godine, dostigavši 6.986,88 GWh. Ovaj porast je uglavnom rezultat rasta proizvodnje iz gasnih termoelektrana, koja je porasla za 8,45%, dostigavši 3.285,74 GWh, uprkos malom padu proizvodnje iz termoelektrana na ugalj od -0,22%. Turska je zabeležila pad proizvodnje iz termoelektrana na ugalj od -1,30%, dok je proizvodnja iz gasnih termoelektrana porasla za 8,74%. Grčka je zabeležila pad proizvodnje iz lignita od -23,72%, dok je proizvodnja iz gasnih termoelektrana porasla za 18,60%. Bugarska je zabeležila porast proizvodnje iz termoelektrana na ugalj od 11,23%, dok je proizvodnja iz gasnih termoelektrana opala za -6,82%.
Što se tiče međugranične trgovine električnom energijom, neto uvoz električne energije je porastao za 4,92% u JIE regionu, dostigavši 1.265,23 GWh. Izvoz električne energije iz regiona je opao za 36,8%, dostigavši 250,33 GWh, dok je uvoz opao za 5,4%, dostigavši 1.515,57 GWh. Hrvatska, Mađarska i Rumunija su zabeležile veći neto uvoz, povećanje od 44,03%, 36,71% i 18,22%, redom. Turska je ostala najveći izvoznik, sa povećanjem neto izvoza od 1,23%. Grčka je smanjila svoju izvoznu aktivnost, sa padom od -65,82% na 72,91 GWh, dok su Bugarska i Srbija nastavile izvoz, sa količinama od 70,75 GWh i 6,94 GWh, redom, što je manji pad od -2,57% i -41,30%.
