U trećoj nedelji januara 2025. godine, TTF gasni fjučersi za ugovore sa isporukom u februaru 2025. zabeležili su pad u poređenju sa prethodnom nedeljom, ali su i dalje ostali iznad €46/MWh tokom cele nedelje. U četvrtak, 16. januara, TTF gasni fjučersi dostigli su svoju minimalnu nedeljnu cenu od €46.241/MWh, što je bilo 1,6% niže u odnosu na prethodni dan, ali još uvek 2,8% više nego prethodnog četvrtka. Ranije, u ponedeljak, 13. januara, ovi fjučers ugovori dostigli su svoju maksimalnu nedeljnu cenu od €48.261/MWh, što je predstavljalo porast od 7,2% u odnosu na poslednju sesiju prethodne nedelje i 2,0% u odnosu na ponedeljak, 6. januar.
Cene veleprodajnog gasa u Holandiji porasle su 13. januara zbog kombinacije faktora, uključujući izveštaje o pokušajima napada na ruske gasovode, niske nivoe skladišta, nove sankcije SAD-a prema ruskoj energiji i prognoze za hladnije vreme sa manje vetra. Cene su verovatno reagovale na nepotvrđene tvrdnje Moskve da je Ukrajina pokušala da napadne deo infrastrukture gasovoda TurkStream, koji transportuje ruski gas u Evropu putem Turske.
Evropa je takođe nastavila sa potražnjom za tečnim prirodnim gasom (LNG) iz drugih regiona, što je dodatno uticalo na rast cena. Ovo je uglavnom bilo zbog ponovnih briga o snabdevanju i geopolitičkih tenzija. Međutim, do četvrtka, 16. januara, cene su počele da opadaju kako su prognoze za umereno vreme smanjile očekivanja potražnje.
Prema poslednjim podacima, jednogodišnji unapred ugovor na TTF trgovao se po ceni od €49.890/MWh. 13. januara, rusko ministarstvo odbrane tvrdilo je da su njegove snage osujetile ukrajinski napad na obalne komponente gasovoda TurkStream, koji povezuje ruskog proizvođača Gazprom sa evropskim tržištima putem Turske. TurkStream, koji ide od ruskog terminala u Anapi do Kiyikoja u Turskoj, jedini je preostali ruski gasovod koji snabdeva Evropu. Kremlj je tvrdio da je Ukrajina koristila bespilotne letelice dugog dometa da napadne kompresorsku stanicu Russkaya sa ruske strane gasovoda, ali da su jedinice za protivvazdušnu odbranu oborile bespilotne letelice pre nego što su mogle izazvati ozbiljnu štetu.
Ovaj događaj naglašava stalne geopolitičke rizike u vezi sa snabdevanjem Evrope gasom. Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Evropa je radila na smanjenju zavisnosti od ruskih izvora energije, prelazeći na alternative poput američkog LNG-a. Uništavanje sistema gasovoda Nord Stream i zatvaranje trans-ukrajinskog gasovoda krajem 2024. godine prekinulo je većinu Gazpromovog pristupa Evropi.
U odgovoru na to, koalicija od deset članica EU, uključujući Dansku, Finsku, Švedsku, Letoniju, Litvaniju, Estoniju, Poljsku, Češku, Rumuniju i Irsku, pozvala je Evropsku komisiju da preduzme korake za postupno ukidanje ili zabranu ruskih LNG uvoz. Iako nijedna od ovih zemalja trenutno ne uvozi ruski LNG, grupa poziva na smanjenje uvoza u celoj EU, navodeći zabrinutost za energetsku sigurnost.
I pored ovih poziva na akciju, značajan deo ruskog LNG i dalje je stizao u Francusku, Belgiju i Španiju tokom 2024. godine, a zvaničnici su isticali potrebu za energetskom sigurnošću kao glavni razlog za nastavak ovih uvoza.
