Snabdevanje gasom u Hrvatskoj ostaje stabilno i neprekinuto, potvrdilo je Ministarstvo privrede 2. januara, nakon obustave ruskog prenosa gasa kroz Ukrajinu. Potrebe zemlje za gasom zadovoljavaju se iz tri glavna izvora: LNG terminala na Krku, domaće proizvodnje i podzemnog skladišta u PSP Okoli, koje je trenutno na 60% kapaciteta.
Otkako je LNG terminal počeo sa radom, Hrvatska nije zavisila od ruskog gasa, čime je osigurana energetska sigurnost zemlje. Terminal, zajedno sa domaćom proizvodnjom i skladištem, u potpunosti zadovoljava nacionalne energetske potrebe. Štaviše, energetska infrastruktura Hrvatske pruža značajnu podršku susednim zemljama, čime se povećava energetska sigurnost jugoistočne Evrope.
Ministarstvo privrede je naglasilo da LNG terminal na Krku igra ključnu ulogu u osiguravanju snabdevanja gasom ne samo za Hrvatsku, već i za širu regiju. Uspostavljene su alternativne rute snabdevanja kako bi se podržale zemlje članice EU koje su prethodno bile zavisne od gasa transportovanog kroz Ukrajinu, uz dodatnu kapacitet skladištenja.
Domaća potrošnja gasa u Hrvatskoj postepeno opada tokom poslednjih godina, sa 3,04 milijarde kubnih metara u 2020. godini, na 2,9 milijardi u 2021, 2,53 milijarde u 2022, i 2,59 milijardi kubnih metara u 2023. godini. Sam LNG terminal ima godišnji kapacitet od 2,9 milijardi kubnih metara, što je više nego dovoljno za pokrivanje godišnje potrošnje gasa zemlje, sa dodatnim kapacitetom za obezbeđivanje snabdevanja za region.
Otkako je LNG terminal pokrenut, gas iz 108 LNG brodova dostavljen je u hrvatsku gasnu mrežu. Većina ovog gasa dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, uz doprinose zemalja kao što su Trinidad i Tobago, Alžir i Egipat. Ukupno je uvezeno 15,062 milijardi kubnih metara gasa, od kojih je deo izvezen u susedne zemlje.
Takođe, hrvatska vlada je označila „Infrastrukturu koja prati strateški investicioni projekat LNG terminala“ kao strateški investicioni projekat, vredan 534 miliona evra (bez PDV-a). Ovaj projekat uključuje vitalne cevovodne rute, poput rute Omišalj-Zlobin, i interkonekcije sa Slovenijom. Sa planovima za proširenje kapaciteta LNG terminala na 6,1 milijardi kubnih metara i izgradnju novih cevovoda, Hrvatska ima cilj da učvrsti svoju poziciju kao ključni energetski centar za region i Evropsku uniju. Ove aktivnosti se očekuju da poboljšaju energetsku nezavisnost Hrvatske i obezbede kontinuitet i sigurnost snabdevanja gasom u budućnosti.
