Prema rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera u firmi Momentum, preuzimanje većinskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji NIS od ruskih entiteta moglo bi da košta Srbiju do 1,5 milijardi evra. Ovaj potez se vidi kao potencijalna strategija koja bi pomogla Srbiji da izbegne sankcije SAD-a.
Gujaničić je objasnio da je tržišna vrednost NIS-a opala za oko 10% u samo dva dana, spustivši se ispod 1 milijardu evra prema cenama akcija na Beogradskoj berzi. Tokom poslednjih nekoliko godina, tržišna vrednost NIS-a kretala se između 1 milijarde i 1,3 milijarde evra. Međutim, on je ukazao na to da je Beogradska berza veoma nelikvidna, sa minimalnom trgovačkom aktivnošću. Ako bude pokrenut tender za prodaju NIS-a, njegova cena bi mogla da poraste na između 2,5 i 3 milijarde evra, ili čak više ako se pojavi jaka konkurencija.
Od 2022. godine, vlasnička struktura NIS-a uključuje GazpromNeft sa 50% udela, srpsku državu sa 29,87%, Gazprom sa 6,15%, a najveći manjinski akcionar je depozitar OTP banke sa 1,61%. Preostale akcije su podeljene među manjim akcionarima, uključujući srpske građane koji poseduju po nekoliko akcija.
Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sugerisao da bi NIS mogao da se suoči sa sankcijama zbog svog ruskog vlasništva. On je spomenuo da bi SAD i Velika Britanija, počevši od 1. januara 2025. godine, mogli da uvedu sankcije ograničavanjem transporta sirove nafte kroz JANAF cevovod iz hrvatske luke Omišalj do NIS-ovih rafinerija u Novom Sadu i Pančevu. Ambasador SAD-a u Beogradu, Kristofer Hil, nije potvrdio niti demantovao mogućnost sankcija, ali je priznao da je ovaj rizik prisutan već neko vreme.