Premijer Severne Makedonije, Hristijan Mickoski, otkrio je da interes investitora za izgradnju gasnih elektrana u zemlji raste, a nekoliko takvih projekata je već u planu. Vlada smatra gasne elektrane ključnim delom svojih napora da dekarbonizuje energetski sektor, uprkos prethodnim neuspesima u sličnim inicijativama.
U januaru 2024. godine, bivša vlada je zadužila državnu elektroenergetsku kompaniju ESM da pregovara sa potencijalnim strateškim partnerima o razvoju dve velike gasne i vodonične elektrane: 800 MW elektrane u Negotinu i 250-300 MW elektrane u Bitoli. Vlada je takođe razmatrala mogućnost da ponudi susednim zemljama učešće u ovim projektima. Kako bi obezbedila stabilnu snabdevenost gasom, Severna Makedonija je u aprilu 2021. godine potpisala memorandum o razumevanju sa Grčkom za uvoz prirodnog gasa putem novootvorenog LNG terminala u Aleksandropolisu.
Mickoski je izjavio da je interes za gasne elektrane dugoročan. U decembru 2020. godine, Severna Makedonija je pregovarala sa General Electric Investment o potencijalnim investicijama u gasne elektrane. Sada, premijer je otkrio da je investitor spreman da uloži do milijardu evra u izgradnju kogeneracione gasne elektrane. Ovaj projekat biće deo šire inicijative za kogeneracione elektrane, koje se smatraju efikasnim rešenjem za smanjenje zagađenja u zemlji, posebno zbog domaćinstava koja se oslanjaju na drvo, otpad i čak gumu za grejanje.
Kogeneracione elektrane smatraju se najizvodljivijom opcijom za zamenu ovih zagađujućih metoda grejanja, jer mogu proizvoditi i električnu energiju i toplotnu energiju, koja se može distribuirati putem sistema daljinskog grejanja. Ovo bi obezbedilo čistiju energiju za područja koja trenutno koriste izvore koji emituju štetne čestice (PM2.5 i PM10), čime bi se poboljšao kvalitet vazduha i energetska efikasnost, naročito tokom zimskih meseci.
Premijer Mickoski je naglasio da će ulaganje biti ostvareno po tržišnim uslovima, bez preferencijalnih cena. Vlada ima za cilj da bude koinvestitor u projektu, pružajući zemljište i mrežnu infrastrukturu, ali je primetio da će privatni investitori, posebno oni sa pristupom prirodnom gasu, verovatno lakše obezbediti potrebna goriva nego država.
Ako pregovori proteknu bez problema, izgradnja novih kogeneracionih gasnih elektrana mogla bi početi 2025. godine, a završetak se očekuje za tri godine. Prethodna vlada bila je blizu potpisivanja ugovora sa grčkom kompanijom Mytilineos za slične kogeneracione elektrane u okviru šireg paketa strateških investicija u energetski sektor. Međutim, rastući javni otpor prema ovom planu doveo je do promene vlasti.
Trend izgradnje gasnih elektrana dobija na značaju u regionu. Ranije ove sedmice, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je pregovore sa Azerbejdžanom o izgradnji gasne elektrane u Nišu, što signalizira rastući interes za gasnu infrastrukturu u jugoistočnoj Evropi, dok zemlje nastoje da diverzifikuju svoje energetske izvore.