U naredne tri do četiri godine, Bosna i Hercegovina planira značajno povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije, sa namerom da instalira solarne elektrane ukupne snage 1.500 MW i vetroparkove sa dodatnih 700 MW. Ovu ambicioznu projekciju podelio je Edhem Bičakčić, predsednik Regionalnog saveta jugoistočne Evrope CIGRE (SEERC). Prema rečima Bičakčića, zemlja poseduje značajan potencijal za iskorišćavanje vodne, vetrovne i solarne energije, a novi projekti u ovim oblastima brzo napreduju, delimično podstaknuti značajnim povećanjem cena električne energije u poslednje tri godine.
Bičakčić procenjuje da će ove nove solarne i vetrogeneratorske instalacije proizvoditi oko 4.000 GWh električne energije godišnje. Ova proizvodnja bi činila otprilike četvrtinu ukupne proizvodnje energije u zemlji i trećinu njenog električnog konsumiranja. Međutim, on je naglasio da će glavni izazov za integraciju ovih novih objekata biti upravljanje balansiranjem mreže i kapacitetom prenosnih i distribucionih mreža. Postoji prepoznata potreba za boljom sinkronizacijom u razvoju ovih mreža kako bi se prilagodila influxu novih izvora obnovljive energije.
Bičakčić je takođe istakao da Bosna i Hercegovina suočava sa značajnim preprekama u svojoj energetskoj tranziciji, posebno u vezi sa potrebom da se obustavi rad termoelektrana na ugalj i postigne neto nula emisija CO2 do 2050. godine. Naglasio je da tranzicija ne uključuje samo povećanje proizvodnje obnovljive električne energije, već i integraciju zelenih energetskih rešenja u sektore transporta, grejanja i hlađenja.
Kako bi se ispunili ovi ciljevi, stručnjak sugeriše da udeo električne energije u ukupnoj potrošnji energije treba da se udvostruči do 2050. godine. To bi zahtevalo razvoj hidroelektrana sa pumpanim skladištima i akumulacionih hidroelektrana, kao i korišćenje zelenog vodonika i drugih tehnologija za skladištenje energije. Međutim, Bičakčić je naglasio da Bosna i Hercegovina trenutno nema sveobuhvatan plan ili strategiju za rešavanje ovih izazova. Kao zemlja u razvoju, biće potrebno značajno podršku međunarodnih finansijskih institucija kroz grantove, povoljne kredite i prenos znanja i iskustva kako bi uspešno prošla kroz svoju energetsku tranziciju i upravljala uticajem na regione zavisne od uglja.
