Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaUncategorizedSrbija: Nemci garant...

Srbija: Nemci garant primene najviših ekoloških standarda za projekat Jadar

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Od naizgled zaustavljenog projekta do „ovakva šansa se ne propušta” i „pružene su garancije da će životna sredina Srbije biti potpuno zaštićena”.

Za samo nekoliko nedelja, projekat kopanja litijuma koji je u Srbiji izazvao velike proteste pre dve, tri godine, ponovo je zaživeo i postao jedna od udarnih tema.

Toliko velika da je i nemački kancelar Olaf Šolc u zgusnuti raspored dodao i nekoliko sati boravka u Beogradu da bi saopštio da „ima mnogo razloga da ovaj projekat (kopanje litijuma) bude urađen”, da je to je „dobro za Srbiju” i da će sve će biti urađeno po najvišim ekološkim standardima

Njegov domaćin, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao je da to „prilika koja se ne propušta”, mada je primetio i da „smo mi Srbi smo poznati po tome što najveći broj prilika propustimo”.

Uveren sam da ovu nećemo, jer to sebi ne smemo da dozvolimo, rekao je Vučić.

Ogradio se da ne znači da će se u Srbiji kopati litijum i da „do najvišeg stepena moraju da se poštuju standardi zaštite životne sredine”, ali je dodao: „Naše je da budemo pouzdan partner Nemačkoj i EU u lancu proizvodnje litijuma i baterija“. 

Dok je Vučić dočekivao Šolca u zdanju iz socijalističkog života Beograda i Srbije, ispred Palate Srbija bio je organizovan protest političke stranke Kreni-promeni i ekoloških aktivista koji se žestoko protive projektu kopanja litijuma, tvrdeći da će to zagaditi zemlju i reke.

Bila je ovo prva poseta nemačkog kancelara Beogradu posle dve godine.

Razlika je bila očigledna.

Dok je 2022. na stolu bio zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji – Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije uvela nikakav oblik sankcija Rusima – ovog puta Šolc je došao da sa Vučićem utanači dogovor oko litijuma.

Dvojica lidera učestvovala su na Samitu o kritičnim sirovinama, zajedno sa zvaničnicima iz Brisela.

„Ovaj projekat će obezbediti nova radna mesta, ne samo kada je reč o rudarstvu, nego i u drugim delovima prerade, povezuje Srbiju sa budućnošću mobilnosti i oslobađa je rada štetne emisije ugljen-dioksida”, rekao je Šolc na samitu u Beogradu, koji je direktno prenosila Radio-televizija Srbije. 

Samitu su prisustvovali i predstavnici rudarske kompanije Rio Tinto, koja je već godinama u Srbiji i koja želi da otvori rudnik na zapadu Srbije gde bi se iskopavao litijum.

Tokom posete Šolca i drugih evropskih predstavnika, potpisani su memorandum o razumevanju između Srbije i Evropske komisije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. 

Evropa zavisi od Kine kada je reč o litijumu, a ta sirovina je neophodna da bi prešli na zeleniju industriju i napredovali u proizvodnji baterija. 

Održive sirovine su minerali koje bi Srbija mogla da izvozi na evropsko tržište, poput litijuma.

„Nije baš za fanfare kada ne potpisujete ugovor, već pismo o namerama i memorandum o razumevanju, ali je važno za nas”, rekao je Vučić uoči sastanka. 

‘Srbija kakvu ne poznajemo’

„Dug je put do otvaranja rudnika i proizvodnje celog vrednosnog lanca, ali ništa nećemo da tajimo od ljudi, a ja ću se lično boriti i za životnu sredinu i život naroda u Jadru i Rađevini, da im voda, vazduh i zemlja ostanu čisti”, rekao je predsednik Srbije posle potpisivanja sporazuma. 

Tvrdi i da će rudarenje i prerada litijuma dovesti do uvećanja BDP od 0,7 milijardi evra. 

„To neće biti Srbija kakvu poznajemo”, kaže on.

Šolc je rekao da je „dobio garancije Rio Tinta da će ispuniti sve ekološke standarde”, kao i da je srpskoj vladi obećao da će nemački stručnjaci pomoći da se „kontroliše ceo proces zaštite životne sredine i biodiverziteta”. 

„Kopanjem litijuma u Srbiji možemo postići naše klimatske ciljeve.

„Uz to, Evropi pomaže da ostane suverena u svetu koji se menja”, rekao je Šolc.

Dodao je i da se moraju otkriti novi izvori sirovina, pre svega u evropskim zemljama, kojima su „sudbina” i „sreća” omogućile da ih imaju.

Sporazum će, rekao je nemački kancelar, ojačati saradnju EU i Srbije. 

Najavljeno je i potpisivanje sa nekoliko vodećih evropskih automobilskih koncerna, finansijskih institucija i proizvođača baterija, kao i srpskih preduzeća. 

U Beogradu su i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, banke KFV, Italijanske razvojne banke, kao i iz automobilskih kompanija Stelantis i Mercedes Benc.

Ulazeći u zgradu Palate Srbije, Šolc i Vučić su prošli kroz špalir parkiranih automobila mercedes, a na podu je je bila laserska animacija ovog vozila, popularnog u u Srbiji.

Iznenadna poseta Šolca, koja je najavljena zvanično tek dva dana pred put, poklopila se sa pravno birokratskim zavrzlamama u Srbiji u vezi sa kompanijom Rio Tintom.

U utorak je Vlada Srbije usvojila uredbu o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju Projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” koji realizuje kompanija Rio Tinto.

Uredba je usledila pošto je Ustavni sud Srbije 11. jula ocenio da prethodna odluka Vlade Srbije, kojom je 2022, usled masovnih protesta, suspendovan projekat „Jadar”, nije bila u skladu sa Ustavom ili zakonom.

Uoči dolaska Šolca, njegov portparol je rekao da je „u pozadini svega projekat održive eksploatacije litijuma u Srbiji”.

Vučić tvrdi i da Srbija neće dozvoliti izvoz velikih količina litijuma, kao i da ne donosi nikakva odluka ni o iskopavanju, ni o kopanju, ni o eksploataciji. 

„Tek kada se uverimo da je sve čisto, da time nećemo ugroziti ostanak i opstanak naših ljudi, onda u to možemo da krenemo i da to iskoristimo kao strašnu prednost, kao kvantni, ogromni skok napred za našu zemlju”. rekao je Vučić dan pre dolaska Šolca.

Zašto je to važno Nemcima?

Sporazum EU i Srbije je važan korak da se „evropski resursi koriste na evropski način i smanji zavisnost evropske industrije od Kine”, u čemu bi značajan doprinos mogle da daju rezerve litijuma iz Srbije, rekla je Franciska Bratner, državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu privrede za Rojters. 

Ona je dodala i da eksploatacija uvek ima uticaja na okolinu, ali da, ipak, treba koristiti i rezerve u Nemačkoj i Češkoj.

Nemačka ambasadorka u Srbiji Anke Konrad izjavila je da je prošlog meseca izdata građevinska dozvola za postrojenje, na osnovu geotermalnih voda u tehnološkom rovu Gornje Rajne, koja će, kako kaže, obezbediti i zelenu energiju i litijum.

Projekat Rio Tinta u dolini Jadar navodno je vredan 2,4 milijarde dolara.

Ako se projekat realizuje, mogao bi da pokrije 90 odsto trenutnih evropskih potreba za litijumom i pomogne da se razvije vodeće kompanija za proizvodnju litijuma, prenosi Rojters.

Ipak, ekološki aktivisti, stručnjaci i opozicija upozoravaju na razorne posledice po životnu sredinu i ponovo najavljuju protestne akcije.

Uoči zvaničnog početka razgovora srpskih i nemačkih zvaničnika, opoziciona politička stranka Kreni-promeni i ekološki aktivisti organizovali su protest ispred Palate Srbija, prenosi BBC na srpskom.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: EMS pokreće tender za automatizaciju procesa izdavanja odobrenja koristeći veštačku inteligenciju

Elektromreža Srbije (EMS), operator elektroenergetskog sistema, pokrenula je javni tender za razvoj studije izvodljivosti koja će se fokusirati na automatizaciju procesa izdavanja odobrenja korišćenjem tehnologije veštačke inteligencije (AI). EMS, koji ima javnu vlast u zemlji, zakonski je obavezan da izdaje...

Srbija: EPS suočen sa rastućim troškovima nabavke i opadajućim profitima usled energetskih izazova u 2024. godini

Državno preduzeće za energetiku Srbije, EPS, potrošilo je približno 370 miliona evra na nabavku električne energije u prva tri kvartala 2024. godine, što predstavlja značajan porast u odnosu na 213 miliona evra tokom istog perioda prošle godine. Povećanje troškova...

Srbija: Instalacija solarnih panela u toku na solarnoj elektrani Petka

Instalacija solarnih panela trenutno je u toku na solarnoj elektrani Petka, koja se nalazi na lokaciji od 11,6 hektara. Po završetku, elektrana će imati instalirani kapacitet od 9,75 MW i očekuje se da će godišnje proizvoditi 15,6 GWh električne...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!