Kako i od koga Elektroprivreda Srbije (EPS) uvozi ugalj iz bh. entiteta Republika Srpska? Kada to pitate najveću državnu energetsku kompaniju u Srbiji, odgovaraju da su te informacije “poverljive”.
EPS je odbio da Radiju Slobodna Evropa (RSE) dostavi podatke o uvozu iz Republike Srpske – sa kojim firmama imaju potpisan ugovor, koliko košta ugalj i kako se transportuje.
Bez odgovora je i pitanje da li je sa tim poslom povezana firma Zvonka Veselinovića, biznismena sa severa Kosova koji je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog sumnji na organizovani kriminal i korupciju.
Istraživanje RSE pokazalo je da su mašine sa oznakama njegove firme “Inkop” radile na kopu uglja u Bistrici kod Prijedora, gde dozvolu za eksploataciju ima privatna firma iz Republike Srpske “Drvo-export”.
Protivljenje radu tog rudnika iskazivao je deo meštana i stručne javnosti, uz upozorenja da devastira životnu sredinu. Ukazivali su i da stotine kamiona, najviše sa registarskim oznakama Srbije, dolaze prazni, a odlaze natovareni ugljem.
Tri prevozničke firme iz Bosne i Hercegovine, angažovane na tim poslovima, potvrdile su za RSE da su ugalj vozile u termoelektranu “Nikola Tesla” u Obrenovcu, u vlasništvu Elektroprivrede Srbije.
Uvoz iz BiH potvrđuje i finansijski dokument EPS-a za 2022. godinu, dostupan na sajtu Agencije za privredne registre (APR), ali bez detalja od kojih firmi kupuju ugalj i pod kojim uslovima.
Istovremeno, zvanični podaci Bosne i Hercegovine pokazuju da u poslednje dve godine Srbija uvozi sedam puta više mrkog uglja nego ranije.
Kako je RSE tražio podatke?
RSE se u zahtevu EPS-u za dostavljanje podataka o uvozu uglja iz Republike Srpske pozvao na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Taj zakon građanima Srbije garantuje pravo da od organa vlasti mogu da traže informacije od javnog značaja.
Zakon se odnosi i na preduzeća u državnom vlasništvu, poput EPS-a.
EPS je, međutim, odbio zahtev RSE, uz tvrdnju da je njihova odluka u skladu zakonom.
Tri prevozničke firme iz BiH, angažovane na tim poslovima, potvrdile su za RSE da su ugalj vozile u termoelektranu “Nikola Tesla” u Obrenovcu.
Šta je EPS odgovorio?
Obrazloženje Elektroprivrede je da su traženi podaci “poverljivi”, jer su u vezi sa energetskim objektima “od posebnog značaja za nacionalnu bezbednost i ekonomske procese“, te da bi objavljivanje “ugrozilo energetsku stabilnost” Srbije.
“Posebno imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu i probleme sa kojima se suočava Republika Srbija i EPS, u cilju očuvanja elektroenergetske stabilnosti i dostupnosti električne energije građanima i privredi u potrebnim količinama i po trenutnim cenama”, dodaje se.
Ocenjuju i da bi objavljivanje informacija o uvozu “uticalo na tržišno pozicioniranje i poslovni rezultat EPS u negativnom smislu, bila bi narušena konkurentnost među dobavljačima i otežani uslovi nabavke uglja”.
Na odgovor EPS-a, RSE se žalio Povereniku za informacije od javnog značaja, nezavisnoj instituciji koja je nadležna za sprovođenje zakona.
Poverenik, po zakonu, ima 60 dana da odgovori na žalbu – da usvoji argumente RSE i naloži EPS-u da informacije podatke, ili da potvrdi odluku Elektroprivrede.
Kako funkcioniše zakon?
“Cela logika zakona je zasnovana na prioritetu prava javnosti da zna. Pravo javnosti da zna je pravilo, a ograničavanje prava je izuzetak”, objašnjava advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Zakon predviđa sledeća ograničenja za dostavljanje informacija: ako bi se, pored ostalog, njima ugrozili život i zdravlje građana, krivični postupci, odbrana zemlje, nacionalna bezbednost.
Objava informacija je ograničena i ako bi se njima ugrozili međunarodni odnosi ili sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima, ili ako su u skladu sa zakonom proglašeni tajnim.
Može li EPS da podatke o uvozu uglja smatra “poverljivim” i da odbije da ih dostavi, pozivajući se na zakon?
“Ovo što je navedeno u rešenju EPS-a, meni više liči na frazu”, odgovara advokat Rodoljub Šabić.
“Ne vidim kako bi ugrozila bezbednost činjenica da EPS kupuje ugalj od nekoga iz susedne države. Ako misli tako, dužan je da to obrazloži, što nije učinio. U konkretnom slučaju, mislim da je više nego očigledno da preteže pravo javnosti da zna”, dodaje.
Šabić ocenjuje da je u javnom interesu da se objavi “ako neko državno preduzeće zaključuje aranžmane sa nekim privatnim firmama”.
“Ne može biti tajna kako neko raspolaže javnim resursima koji su vlasništvu ove zemlje, odnosno njenih građana”, zaključuje.
EPS je i kompanija sa najvećim finansijskim gubitkom, zvanični su podaci Agencije za privredne registre.
‘Kičma ekonomije pod velom tajne’
Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić EPS opisuje kao “kičmu ekonomije Srbije”.
“Ako zakaže EPS, onda staje sve u Srbiji”, dodaje.
EPS drži monopol u proizvodnji i snabdevanju građana i privrede strujom.
Proizvodnja dominantno zavisi od termoelektrana na ugalj, iz kojih dolazi dve trećine električne energije.
EPS nema dovoljnu kontrolu nadležnih državnih organa, niti inspekcija, pa možete da zaključite da tamo gde ima ogromnih nabavki za koje je potreban ogroman novac, ima puno mogućnosti za korupciju –
kaže profesor Petar Đukić.
Istovremeno, EPS je i kompanija sa najvećim finansijskim gubitkom, zvanični su podaci Agencije za privredne registre. Ukupni dug EPS-a je preko 2,3 milijarde evra, podaci su za 2022. godinu.
Profesor Đukić ukazuje da bi Elektroprivreda morala da posluje po Zakonu o energetici koji reguliše tržište i insistira na transparentnosti poslovanja. A za obrazac poslovanja “pod velom tajne” u EPS-u je, kako kaže, više uzroka.
“Ostalo je iz perioda socijalizma da je to jedan strateški sistem, u čije poslovanje običan čovek ne sme da se meša. Drugi problem je što je svaka vlast u proteklih 30 godina od uvođenja višestranačja povlađivala EPS-u, da ne dira u to osinje gnezdo”, dodaje.
Agencija za energetiku i resorno ministarstvo nisu odgovorili na pitanja RSE o kontroli rada EPS-a i uvoza uglja.
“To ne bi smelo da bude tajna i ne bi bilo loše da imamo nekakav pregled – da vidimo koliko nas to suštinski košta”, smatra profesor Đukić.
Odakle se uvozi ugalj?
Ugovori o uvozu uglja nisu javno dostupni na sajtu Elektroprivrede Srbije, niti na portalu javnih nabavki. Poslovi se, kako proizilazi, nisu sklapali putem tendera, nego direktnom pogodbom.
Tako se zaobišla procedura javnih nabavki u kojoj bi detalji posla bili objavljeni, ali i u kojoj bi više firmi moglo da se takmiči i daje ponude.
Profesor Petar Đukić upozorava da je princip konkurentnosti važan za tržište, i da bi ukoliko se on krši, država morala da reaguje.
“Ovaj sistem (EPS) nema dovoljnu kontrolu nadležnih državnih organa, niti inspekcija, pa možete da zaključite da tamo gde ima ogromnih nabavki za koje je potreban ogroman novac, ima puno mogućnosti za korupciju”, zaključuje.
Da Elektroprivreda Srbije uvozi ugalj iz Republike Srpske, vidi se u napomenama uz finansijski izveštaj za 2022. godinu.
Navodi se da su troškovi uvoza uglja u 2022. godini iz “rudnika u okruženju”, u koje se ubrajaju nabavke iz Rumunije, Grčke, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i njenog entiteta Republike Srpske, iznosili preko 138,5 miliona evra.
U izveštaju stoji i da su uvozne carine, prevoz i “ostali troškovi u vezi sa nabavkom” iznosili preko 15 miliona evra.
Izostaju detalji – od kojih firmi se ugalj kupuje, po kojoj ceni, ko i kako ga transportuje.
Uvoz energenata pravda se poremećajima na tržištu, do kojih je dovela svetska energetska kriza prouzrokovana pandemijom COVID-19 i ratom u Ukrajini.
Elektroprivreda u finansijskom izveštaju ocenjuje da se kriza “neizbežno prelila na Srbiju” sa “značajnim negativnim posledicama” na poslovanje EPS-a.
A kao razlog za uvoz energenata pominje se smanjeno iskopavanje uglja u državnim rudnicima i velika havarija u proizvodnim postrojenjima najveće termoelektrane u Srbiji, “Nikola Tesla” u Obrenovcu krajem 2021. godine.
O “trci” Srbije za ugljem na tržištu i stanjem rezervi od tada je u više navrata govorio i predsednik Aleksandar Vučić.
“Nastavljamo da kupujemo (ugalj), svuda, gde stignemo, šta stignemo”, opisao je Vučić u avgustu 2022.
‘Ne uznemiravajte’, poručuju iz Veselinovićeve firme
Privatne firme nisu po zakonu obavezne da medijima dostavljaju podatke o svom poslovanju.
Na više pitanja koja je RSE uputio “Inkopu” Zvonka Veselinovića o eventualnom učešću ove firme u poslovima sa ugljem, nije odgovoreno.
U mejlu koji je poslat umesto odgovora, navodi se da ih novinari RSE “ometaju u radu”, da im se “u svakoj sferi pričinjava Zvonko Veselinović”, te se traži da ih novinari RSE “ne uznemiravaju”.
“Neshvatljivo je ophođenje RSE prema firmi koja vrlo profesionalno obavlja svoje poslovanje, pre svega poštujući sve zakonske regulative”, stoji u odgovoru.
Prošle godine Inkop zaradio oko 17,4 miliona evra, a zajedno sa kćerkama firmama i više od 24,5 miliona evra, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE), u kojem su analizirani finansijski izveštaji tih firmi, dostupni u privrednom registru Srbije.
Najveći deo prihoda dolazi iz građevinskih poslova.
Imovina “Inkopa” i povezanih preduzeća, kako je utvrdio RSE, vredi najmanje 38 miliona evra.
Tu spadaju građevinska oprema i razne nekretnine – poslovni prostori, zemljište, hotel na Kopaoniku, vila u Beogradu.
Uz vlasnika Zvonka Veselinovića i “Inkop” je 2021. godine stavljen pod sankcije Sjedinjenih Američkih Država. Sankcije nisu obavezujuće za Srbiju, pa Veselinovićeve firme nesmetano posluju sa državom.
Izvor: RSE
