Prenosni sistem Srbije trenutno može da balansira 5.800 MW varijabilnih izvora električne energije, utvrđeno je planom razvoja koji je EMS letos dostavio Agenciji za energetiku, saopštio je direktor Direkcije za razvoj EMS-a Nebojša Vučinić na jučerašnjoj konferenciji OIE Srbija 2023 održanoj u Vrdniku. To je četiri puta manje od trenutnih 24 GW zahteva za priključenje vetroelektrana i solarnih elektrana na mrežu.
Vučinić je podsetio da je izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE predviđeno da se izvrši procena trenutno raspoložive rezerve za balansiranje sistema.
– U skladu sa planom koji smo izradili i dostavili Agenciji za energetiku, kapacitet prenosnog sistema je 5.800 MW varijabilnih izvora električne energije. Konsultacije su završene krajem avgusta i sada sledi usvajanje – najavio je Vučinić.
Prema njegovim rečima, usvajanjem Zakona o korišćenju OIE 2021. godine nastale su dramatične promene u interesovanju investitora za vetroelektrane i solarne elektrane. Kako je otkrio, do 30. aprila 2021. godine u obradi je bilo 4.900 MW zahteva vetroelektrana i 400 MW iz solara, uz 400 MW već priključenih. Sa pet zahteva koliko je podnošeno pre usvajanja zakona, stiglo se na 100 zahteva, od kojih 70 za solar, čija je instalisana snaga 11 GW. Time je zahtevani kapacitet vetroelektrana i solarnih elektrana za priključenje povećan četiri puta, na preko 20 GW u poslednje dve godine.
– Sada smo već daleko iznad 20 GW, stigli smo do 24 GW. Svakom je jasno da će biti problema ukoliko sve bude realizovano – otkrio je Vučinić dodajući da EMS u narednim godinama planira ulaganja od 900 mil EUR u prenosni sistem.
Kada su solarne elektrane u pitanju, najpopularniji je region Istočne Srbije sa 3.200 MW zahteva, Južnog Banata sa 2.700 MW, Bačke i Srema (1.500 MW), Severnog Banata (1.300 MW).
Da podsetimo, izmenama zakona predviđeno je da će operator sistema moći da odloži priključenje elektrana na sistem ukoliko se pokaže da nema dovoljno rezerve za balansiranje. Istovremeno, ostavljena je mogućnost investitorima da izbegnu odlaganje priključenja, ako sami ili preko drugog učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje.
Podnosili zahteve na tuđem zemljištu
Ipak, uprkos velikom broju zahteva, u distributivnom sistemu je veoma malo solarnih elektrana. Direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije Predrag Matić kaže da je trenutno na distributivnom sistemu 380 proizvođača električne energije sa 260 MW instalisane snage. Prednjače mini hidroelektrane, kojih ima 162. Po broju ih prate solarne kojih ima 157, ali snaga nije ni približna, samo 23 MW.
Kako je Matić otkrio na konferenciji OIE Srbija 2023, u obradi je trenutno čak 2506 zahteva instalisane snage 1,9 GW. Za 274 projekta izdata su rešenja koja podrazumevaju odobrenje za priključak, što znači da se očekuje brzo priključenje na distributivni sistem. Ali veliki broj zahteva svakako je problem za koji i dalje nema rešenja.
– Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, mi nemamo pravo da tražimo dokaz o vlasništvu nad zemljom, tako da su podnošeni zahtevi na tuđim parcelama. Podnosioci time nisu rezervisali zemlju, ali jesu kapacitete. Šta sada rade, ne znam, da li kupuju negde zemlju, ali došli smo u situaciju kao na Divljem zapadu, ko je prvi postavio zastavu, može da je drži 5-6 godina i tako blokira ozbiljne investitore – zaključio je Matić, prenosi ekapija.
