Osim opšte inflacije i poskupljenja struje od osam odsto, građane Srbije od početka novembra očekuju i veći računi za gas.
Kako je najavio direktor “Srbijagasa“ Dušan Bajatović, koliko će poskupljenje tačno iznositi, ovo preduzeće će izračunati narednog meseca.
Takođe, Bajatović je istakao da, iako je Međunarodni monetarni fond zahtevao da povećanje bude 10 odsto, ukoliko papiri „Srbijagasa“ pokažu da može manje – ono „neće ići na uštrb kupaca“.
U izveštaju MMF-a izdatom početkom jula, navedeno je da je potrebno nastaviti sa povećanjem cena struje i gasa u novembru ove i tokom 2024. godine, kako bi se eliminisale sve budžetske subvencije državnim energetskim preduzećima, ali i finansirala investiciona potrošnja u narednim godinama.
Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović najavljeno poskupljenje vidi kao korak ka ispunjenju dogovora postignutog između Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, i kao već očekivani potez.
„Cene su svakako bile neuobičajeno niske u odnosu na tržišne i nabavne. Takođe, potpisan je dogovor da će Srbija u nekoliko navrata sprovesti poskupljenja, što je trebalo da se dešava na četvoromesečnom nivou, i to za osam do deset procenata. Nadležni su do sada to sprovodili, s tim što je rok za poslednju iteraciju produžen. To ima veze sa boljom energetskom situacijom u zemlji kada je reč o struji, ali ne zahvaljujući boljitku u EPS-u, već tome što je bilo dosta kiše tokom zime i proleća, pa su hidroakumulacije bile pune. Osim toga, zima je bila blaga, pa se nije mnogo trošila struja u domovima koji koriste ovaj način grejanja. Tako da su pale potrebe EPS-a za uvozom struje, za razliku od prošle godine kada su pravljeni ogromni gubici, koji su dostigli oko milijardu i po evra čistog gubitka“, pojašnjava Gavrilović.
Osvrćući se na pomenuti dogovor sa MMF-om, Gavrilović podseća da je njihova glavna zabrinutost bila budžet Srbije na koji utiče loše poslovanje elektroprivrede ali i „Srbijagasa“, što dalje znači da se i u ovoj kompaniji prave gubici.
„O kolikim gubicima je reč – to ne znamo, osim kada dobijemo zvanične godišnje finansijske izveštaje. MMF to zanima jer ima aranžmane sa Srbijom te želi da naša zemlja bude u stanju da vraća pozajmljena sredstva. Ako primeti da određeni entiteti u Srbiji ugrožavaju mogućnost vraćanja zajmova, zahtevaju od vlada da intervenišu na tom polju. Upravo zato je izvršen pritisak na Vladu Srbije, koja je prihvatila da podiže cene energenata“, napominje naš sagovornik.
Gavrilović sugeriše da je, kada je reč o gasu, situacija dosta slična kao sa EPS-om, s tim što je ovo polje manje transparentno od elektroprivrede, jer je povećanje moguće izračunati zbog poznatih dobavljačkih cena.
„Kod „Srbijagasa“ imamo veliku netransparentnost jer nemamo javno dostupne informacije koje su nabavne cene od Gasproma, za količine koje se na godišnjem nivou troše u Srbiji. Poznato je da imamo povlašćene cene nabavke prirodnog gasa zbog odnosa sa Ruskom Federacijom, za oko 60 odsto potreba tokom zime, a ostalih 40 odsto dobavljamo po formulama koje postoje između zemalja. Ipak, precizno se nikad ne kaže niti napiše o kojim tačno brojkama je reč. Okvirno je bilo tokom prethodne grejne sezone da je Srbija nabavljala veći deo gasa po cenama koje su u proseku ispod 1.000 dolara za jedan standardizovani kubni metar, što je bilo povoljno“, podvlači stručnjak za energetiku.
Ipak, direktor „Srbijagasa“ kazao je da je trenutna cena po kojoj Srbija nabavlja gas oko 300 dolara za 1.000 kubnih metara na referentnoj evropskoj berzi.
„Na nju se dodaju troškovi transporta, plus ako imate carine ili takse. Mi ga trenutno nabavljamo po istoj toj ceni, praktično iz ruskog aranžmana, ali bez ikakvih dodatnih posrednika i dodatnih troškova“, rekao je Bajatović.
Nasuprot tome, Gavrilović tvrdi da javnosti nisu poznate ni prosečne cene po kojima „Srbijagas“ snabdeva građane. Do te računice je, kako pojašnjava, jedino moguće doći izvlačenjem brojke iz jednog individualnog računa.
„Na nacionalnom nivou računanje nije izvodljivo, jer oni cenama monopolno gospodare – i jedini imaju podatke o tome“, poručuje Gavrilović.
Ipak, govoreći o opterećenju već zategnutog budžeta građana, Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže za Danas da će poskupljenje biti osetno tek u određenom delu zemlje, jer cela Srbija nije priključena na gas, kao što je to slučaj sa strujom.
„Pomenuta odluka ne iznenađuje, jer je najavljena od ranije. Ipak, najgore će prolaziti korisnici u Vojvodini, gde ima najviše potrošača. Nije cela Srbija gasifikovana, pa samim tim i neće obuhvatiti sve potrošače. Tek sada se kreće u tako nešto“, objašnjava Papović.
Osvrćući se na opravdanosti rasta cena, Papović kao i Gavrilović ističe da javnosti nisu poznati ugovori po kojima se vrši nabavka, ali da je sigurno da troškovi transporta, te da sama ugovorena cena nije ona koja stigne do potrošača.
„Minimalne su ili zanemarujuće količine našeg gasa koji je lošiji, pa ga samim tim dosta uvozimo. Sa druge strane, mešanjam uvoznog sa domaćim dolazi do neobične boje i slabije kalorijske vrednosti, što nije dobro. Potrošačima je bitno da gas bude boljeg kvaliteta, i da im ne treba 15 minuta da spreme nešto što se priprema pet“, napominje naš sagovornik.
Papović podseća da od strane države godinama postoje subvencije koje teže da održe nivo „socijalnog mira“, kako građani ne bi plaćali gas po punoj ekonomskoj ceni.
„Na koji način to država „pegla“ – nije poznato, ali je korisnicima važno da cena gasa ne bude tolika da primorava na zavrtanje ventila, smanjivanje grejanja i boravak u hladnom prostoru“, zaključuje predsednik NOPS.
Podsećamo, Srbija je u 2022. godini potpisala na tri godine ugovor o nabavci gasa od Rusije. S obzirom da on nije bio dostupan javnosti, prema izjavama srpskih zvaničnika dogovorene cene treba da se kreću između 310 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara.
