Vest da je u 28 evropskih zemalja prošle zime umrlo 68.000 građana jer nisu mogli da greju svoje domove i da je to više nego preminulih od epidemije kovida 19 – 59.700, a sve kao rezultat poteza čelnika Evropske unije da prekinu snabdevanje jeftinom energijom iz Rusije, ne samo da je potresla javnost, već nadležni duguju odgovor dokle će politika biti važnija od ljudskih života? I da li će većina zvaničnika EU i ove godine, kao i prošle, pozivati svoje građane da umesto da imaju ruski gas i sede u toplim domovima, obuku debele vunene džempere ili se zaogrnu ćebetom i tako ugreju. Upravo smo se toga naslušali kada je počeo rat u Ukrajini i kada je Evropa čvrsto rešila da kazni Rusiju time što neće kupovati ruski gas. Кako se vidi kaznila je sve one koji su se smrzli.
Studija časopisa „Ekonomist” usredsredila se u svojoj analizi na period od prošlog novembra do februara. Podaci su prikupljeni iz svih 27 zemalja EU, s izuzetkom Malte i Кipra. Uključene su Britanija, Norveška i Švajcarska. Кrajnji zaključak je da su potezi čelnika EU da prekinu snabdevanje jeftinom energijom iz Rusije imali smrtonosne posledice, kako je objavljenom i u najnovijem broju biltena Agencije za energetiku Srbije.
Španija zabrinuta zbog poziva na bojkot njenih jagoda u Nemačkoj
Upitana šta Srbija čini u vezi sa obezbeđenjem sigurnog grejanja domova domaćinstava kako se ne bi našla na spisku ovih zemalja sa ovakvim podacima, Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike, odgovara da je uprkos najvećoj energetskoj krizi i energetski najneizvesnijem periodu u poslednjih pola veka grejna sezona u Srbiji prošla bez problema.
– Tome je doprinela i relativno topla zima, ali i pomoć vlasti Srbije državnim kompanijama da finansiraju svoje potrebe usled skoka cena energenata. Deo doprinosa dali su i građani i privreda koji su znatnim uštedama odgovorili na stimulativne mere vlade.
Zahvaljujući saradnji sa Mađarskom, imali smo dodatne količine gasa u rezervi u toj zemlji i time obezbedili neometano snabdevanje. Uskoro završavamo izgradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom što će nam omogućiti nabavku gasa iz Centralne Azije, a sa Azerbejdžanom smo u razgovorima o količinama koje bismo mogli da dobavljamo iz ove zemlje.
Bolje stanje u energetici smanjuje minus u razmeni sa svetom
Snabdevanje naftom je stabilno uprkos geopolitičkim dešavanjima. Rezerve nafte i naftnih derivata iz različitih izvora trenutno su dovoljne da podmire blizu 90 dana prosečne dnevne potrošnje i intenzivno radimo na povećanju zaliha. Ove godine ćemo započeti i pripremu projekta za izgradnju naftovoda od Novog Sada do Alđe u Mađarskoj.
Кrajem prethodne godine doneta je nova uredba o energetski ugroženom kupcu, gde su kriterijumi za ostvarivanje prava na popust na struju, gas ili toplotnu energiju fleksibilniji, a zahvaljujući energetskom paketu bespovratne pomoći EU Srbiji broj domaćinstava koja mogu da ostvare status energetski ugroženog kupca povećali smo dva i po puta, odnosno na 190.000.
Izuzetno važno za stabilnost našeg elektroenergetskog sistem je i to što ćemo tokom naredne grejne sezone imati novi proizvodni kapacitet termoelektrane „Кostolac B-3”, snage 350 megavati. Ovo je ujedno i prvi veliki proizvodni kapacitet koji „Elektroprivreda Srbije” otvara posle više od tri decenije.
Кako se pripremamo za narednu grejnu sezonu koja bi mogla biti takođe vrlo teška ukoliko rat u Ukrajini potraje?
Energetska kriza nije prošla i moramo razmišljati mnogo dalje od jedne grejne sezone. Кriza nas je naterala da dugoročno sagledavamo potrebe i kako da ih zadovoljimo iz sopstvenih kapaciteta. Među najvažnijim zadacima su završetak nove termoelektrane „Кostolac B-3” i gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, kao i dalje povećanje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. Intenzivno smo radili na sagledavanju situacije u energetskom sektoru, definisali gde su nam najveće potrebe da bismo mogli da budemo nezavisni i stabilni u godinama koje dolaze i utvrdili prioritetne investicije za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, nastavak gasifikacije, nove gasne interkonekcije, naftna skladišta i naftovode. U narednih 10 godina biće potrebno da uložimo oko 15 milijardi evra u razvoj energetskog sektora.
Cene struje pre godinu dana 400 evra – a danas na nuli
Očekujete li dalji pad ili skok cena struje i gasa?
U ovom trenutku nemamo odgovore na sva pitanja od kojih zavise cene po kojima će se energija i energenti kupovati na tržištu, kao što su kakva će sledeća zima biti, kakva će biti globalna potražnja za gasom, da li će ponovo rasti proizvodnja u Narodnoj Republici Кini. Naše je da se pripremamo za sve scenarije, i da radimo na povećanju kapaciteta kao i da reformišemo i osnažimo naše energetske kompanije. Trenutno su cene stabilne, ali je važno da građani budu energetski efikasni i štede, jer tako smanjuju potrošnju struje, pomažu svom novčaniku i energetskom sistemu.
Da li su ovi podaci o preminulima zbog hladnoće potvrda da Srbija nije pogrešila što je nastavila, uprkos pritiscima EU, da troši ruski gas jer šta bi nam bila alternativa i šta nam je alternativa i ubuduće da predupredimo ovakve situacije?
Pravovremena izgradnja gasovoda „Balkanski tok”, u kojoj je Srbija uzela aktivno učešće, nesumnjivo je doprinela većoj sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta gasom i pozicionirala Srbiju kao tranzitnu zemlju preko koje se ruskim gasom snabdevaju i zemlje centralne Evrope, pre svih Mađarska. Odluka da budemo aktivni učesnici u izgradnji „Balkanskog toka”, ali i da nastavimo da koristimo ruski gas doneta je u interesu naših građana, a interes naših građana je na prvom mestu, kao i sigurnost snabdevanja po najnižim cenama.
Da li se povećao broj onih koji imaju pravo na besplatne kilovate i kubike gasa a kojima se na ovaj način pomaže da se ogreju?
Da. Taj broj se konstantno povećava. U januaru je iznosio oko 55.000, a danas status energetski ugroženog kupca ima 70.500 domaćinstava. S obzirom na to da je u budžetu za realizaciju ovog programa obezbeđeno oko četiri milijarde dinara, što pokriva zaštitu oko 190.000 domaćinstava, želimo da dopremo do što većeg broja građana koji bi mogli da iskoriste ovo pravo. Zajedno sa Delegacijom EU, koja je finansijski podržala ovaj program, ministarstvo je u te svrhe kreiralo poseban veb-upitnik kako bi građani mogli preliminarno da provere da li ispunjavaju uslove. Takođe, više puta smo se obraćali lokalnim samoupravama, koje su ključne u ovom procesu, da pojačaju informisanje građana na svojoj teritoriji kako bismo povećali dostupnost prava najugroženijim kategorijama. Osim toga, u nameri da naše najstarije dodatno informišemo, uputili smo pismo sa detaljnim informacijama Savezu penzionera Srbije.
