Srbija nema nikakav interes da se odriče ruskih energenata na šta poziva američki senator zagovarajući diversifikaciju izvora energije. Pogotovo je bespredmetno time se baviti u godini pred predsedničke izbore u Americi koja više i nema taj novac da bi, kao nekada, tako rešavala probleme, ako već ne može drugačije.
U to je ubeđen stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, koji za Sputnjik, kaže da diversifikacija energenata ima smisla samo ako od nje imamo koristi, a ne štete. On dodaje da čisto sumnja da bi SAD potrošila velike količine dolara na diversifikaciju izvora energije i Srbije i Balkana.
„Marfijev zakon“
Posle susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, američki senator Kris Marfi je novinarima u američkoj ambasadi u Beogradu preneo svoj optimizam po pitanju diversifikacije.
“Dobra je ideja da se Srbija odlučila da vlada ima kontrolu nad energetskom budućnosti zemlje, a da Rusija nema uticaj na te odluke. Nastavićemo da pričamo da zajednički radimo na diversifikaciji i da se Srbija odvoji od Rusije. Verujem da će Kongres izdvojiti sredstva ne samo za Srbiju već i ostale zemlje u regionu koje žele da steknu ponovo kontrolu nad svojim rafinerijama, da izgrade energetske platforme koje vode ka diversifikaciji energetskog sektora”, rekao je Marfi.
Srbija bi, dakle, trebalo da diversifikuje izvore energije i energenata tako što bi se odvojila od Rusije, za šta bi, kako veruje američki senator, Kongres izdvojio sredstva.
„Usrećili“ Evropu pa hoće i Srbiju
Koliko je jaka ta vera u Kongres koji ne može da se dogovori ni o finansiranju daljeg zaduživanja sopstvene države, niko ne zna, pa verovatno ni sam Marfi. To mu, međutim, nije smetalo da Srbiji preporuči diversifikaciju po američkom modelu koji je, svi su to videli, „usrećio“ Evropsku uniju.
Prvo su je odvojili od ruskih energenata, posebno gasa, da bi onda od velikih obećanja ostalo – skoro ništa. Američki gas je morala da plaća četiri puta skuplje i to utečnjeni za koji najveći broj zemalja EU nema kapacitete, a ni Amerika ne može da ponudi koliko Evropi treba.
Budućnost u saradnji sa Rusijom
Komentarišući Marfijeve reči, Zdravković je nedvosmilen:
„Ubeđen sam da naša budućnost leži u saradnji sa Ruskom Federacijom. Mene ako pitate kao inžinjera, nikada ne bih odbio nijednu stranu. Interes Srbije je da ima redovne, što jeftinije i kontinuirane isporuke svih energenata.“
Naš sagovornik podseća da je Evropa prošle godine kontinuirano kupovala ruski gas i ne pitajući za cenu punila svoja skladišta za period kada će, sledeći Ameriku, sankcionišući Rusiju zbog rata u Ukrajini, ostati bez mogućnosti kupovine gasa iz Rusije.
Ni oni ne znaju
„Ove godine oni su to prekinuli, instalacije su prekinute i kako će puniti gas ne znam, ali što ja ne znam i nije problem, problem je što ni oni ne znaju. A naš problem je što se mi nalazimo na evropskom putu i što je naša energetska politika blisko povezana sa energetskom politikom EU“, napominje Zdravković.
On podseća da se minimum 20 posto električne energije u EU proizvodi iz gasa, da Evropa još zavisi i od crne energije iz uglja, a da se 45 posto električne energije na svetskom tržištu dobija zahvaljujući nuklearnom gorivu ruskog Rosatoma.
Zbog svega mu, kaže, nije jasno koji je interes Srbije da tu nešto menja, pogotovo u ovoj godini koja sigurno neće biti ključna za takva dešavanja.
Kad je reč o nafti, Zdravković smatra da treba nastaviti sa snabdevanjem kao i do sada, ali bi bilo dobro i da pravimo nove kapacitete poput naftovoda sa Mađarskom. To bi se, po njegovom mišljenju, svakako isplatilo jer novac koji sada uplaćujemo Hrvatskoj za korišćenje Jadranskog naftovoda za dopremanje nafte značio bi nama.
Premijer Bugarske Bojko Borisov, predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na ceremoniji puštanja u rad gasovoda “Turski tok” čiji krak Balkanski tok snabdeva Srbiju gasom
Amerikanci više nemaju taj novac
Ako govorimo o pravoj diversifikaciji snabdevanja naftom, trebalo bi, kako kaže, praviti naftovod ka Konstanci, luci na obali Crnog mora, jer bi tu mogli da kupimo i rusku i svaku drugu naftu koja tu stigne. Ali, dodaje, jedno su želje, a drugo realnost.
Stručnjak za energetiku napominje i da naredne godine slede predsednički izbori u SAD i da će, bez obzira na to ko će na njima pobediti, rat u Ukrajini, što se tiče Zapada, biti neodrživ između ostalog i zato što je proizveo ubrzanu dedolarizaciju, odnosno sve veće odbacivanje dolara za plaćanja u međunarodnim transakcijama, što svakako nije u interesu SAD.
Naš sagovornik podseća da je u martu ove godine juan postao najkorišćenija valuta za prekogranične transakcije u Kini, prestigavši prvi put dolar. Kina je, podseća on, 2016. godine 98 posto trgovine obračunavala u dolarima, a sada manje od polovine. Po oceni Zdravkovića, Amerika više nema taj novac kojim bi, kao nekada, završavala poslove kada nisu mogli na drugi način.
„Moglo je to nekada za šaku dolara. Mi sada vidimo da je u Americi ta priča oko zaduživanja aktuelna. Aktuelna je već 10 godina od kako su velike sile poput Indije i Kine počele da trguju u nacionalnim valutama, evrima, japanskim jenima. Znači ta mogućnost štampanja dolara bez pokrića se smanjuje“, kaže stručnjak za energetiku, prenosi Sputnik.
