Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBugarska: Nova strategija...

Bugarska: Nova strategija energetike – elektrane na ugalj do 2030. i četiri nova nuklearna bloka

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Nova bugarska Strategija razvoja energetike do 2053. godine predviđa da će termoelektrane na ugalj raditi do 2030. godine, pored postrojenja na nuklearnu energiju, solarnu energiju, vetar, hidro i geotermalnu energiju, uz projekte za skladištenje. 

Strategija je puštena u javnu raspravu na okruglom stolu održanom u Sofiji uz učešće najviših bugarskih zvaničnika.

Među strateškim ciljevima razvoja energetskog sektora koji su navedeni u dokumentu navode se energetska bezbednost u zemlji i regionu, očuvanje uloge Bugarske kao regionalnog lidera u sektoru energetike, zaštita nacionalne bezbednosti i ekonomskih interesa zemlje, postizanje ciljeva dekarbonizacije, povećanje energetske efikasnosti, sprovođenje pravedne tranzicije u pogođenim regionima i sprečavanje energetskog siromaštva.

U sektoru uglja predviđeno je korišćenje postojećih kapaciteta do 2030. godine u cilju osiguranja energetske bezbednosti i uvođenje tehničkih rešenja za smanjenje emisija.

U sektoru nuklearne energije, strategija predviđa izgradnju novih 2.000 MW na lokaciji Belene, u periodu 2035-2040, kao i izgradnju 2.000 MW zamenskog kapaciteta na lokaciji nuklearne elektrane Kozloduj do 2045. godine.

Takođe, Bugarska planira izgradnju 7 GW solarnih i 2 GW projekata vetra do 2030. godine, odnosno 12 GW solarnih i 4 GW vetroelektrana do 2050. godine. 

Planirana je izgradnja hidroelektrana ukupne snage 870 MW do 2030. godine, odnosno 1.270 MW do 2050. godine. 

Kada je u pitanju geotermalna energija, fokus je na izgradnji lokalnih sistema grejanja. Takođe, predviđena je izgradnja 1 GW postrojenja za elektrolizu do 2030. godine, odnosno 5 GW kapaciteta do 2050. godine, za domaću potrošnju i izvoz.

U oblasti skladištenja energije, strategija predviđa proširenje pumpne elektrane Čaira do 2030. godine i izgradnju novih pumpnih HE od 1 GW do 2035. godine, kao i uvođenje baterijskog skladišta od 600 MW do 2030. godine i 1,5 GW sezonskih sistema za skladištenje do 2050. godine. 

U planu je i nadogradnje dalekovoda i izgradnja novih dalekovoda u ukupnoj dužini od 1.900 kilometara, digitalizacija i razvoj distributivne mreže i izgradnja 1.000 stanica za punjenje za električna vozila do 2030.

Dokument takođe nudi mere za rešavanje problema energetskog siromaštva i unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Sign up for updates & special reports

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bugarska bi mogla obustaviti tranzit ruskog gasa za Srbiju i Mađarsku zbog sankcija koje su uvedene Gazpromu

Bugarska može obustaviti tranzit ruskog gasa za Srbiju i Mađarsku zbog sankcija koje su uvedene ruskoj gasnoj kompaniji Gazprom. Bulgarski ministar energetike u tehničkoj vladi, Vladimir Malinov, izjavio je da bi Bugarska mogla obustaviti tranzit ako Gazprom, koji je...

Bugarska teži punoj liberalizaciji tržišta električne energije

Na Energetskom samitu u Sofiji, vršilac dužnosti ministra energetike Bugarske, Vladimir Malinov, istakao je potrebu da se energija tretira kao ekonomski sektor, a ne kao alat socijalne politike. Prema Malinovu, prepoznavanje ove razlike predstavlja ključni korak ka olakšavanju liberalizacije...

Bugarska: Ministarstvo energetike nadoknađuje visoke troškove električne energije sa više od 143 miliona evra

Ministarstvo energetike izvestilo je da je iz Fonda za sigurnost elektroenergetskog sistema isplaćeno skoro 143 miliona evra kako bi se pokrili visoki troškovi električne energije od početka godine do 3. decembra. Od ovog iznosa, nešto više od 142 miliona...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!