Nova bugarska Strategija razvoja energetike do 2053. godine predviđa da će termoelektrane na ugalj raditi do 2030. godine, pored postrojenja na nuklearnu energiju, solarnu energiju, vetar, hidro i geotermalnu energiju, uz projekte za skladištenje.
Strategija je puštena u javnu raspravu na okruglom stolu održanom u Sofiji uz učešće najviših bugarskih zvaničnika.
Među strateškim ciljevima razvoja energetskog sektora koji su navedeni u dokumentu navode se energetska bezbednost u zemlji i regionu, očuvanje uloge Bugarske kao regionalnog lidera u sektoru energetike, zaštita nacionalne bezbednosti i ekonomskih interesa zemlje, postizanje ciljeva dekarbonizacije, povećanje energetske efikasnosti, sprovođenje pravedne tranzicije u pogođenim regionima i sprečavanje energetskog siromaštva.
U sektoru uglja predviđeno je korišćenje postojećih kapaciteta do 2030. godine u cilju osiguranja energetske bezbednosti i uvođenje tehničkih rešenja za smanjenje emisija.
U sektoru nuklearne energije, strategija predviđa izgradnju novih 2.000 MW na lokaciji Belene, u periodu 2035-2040, kao i izgradnju 2.000 MW zamenskog kapaciteta na lokaciji nuklearne elektrane Kozloduj do 2045. godine.
Takođe, Bugarska planira izgradnju 7 GW solarnih i 2 GW projekata vetra do 2030. godine, odnosno 12 GW solarnih i 4 GW vetroelektrana do 2050. godine.
Planirana je izgradnja hidroelektrana ukupne snage 870 MW do 2030. godine, odnosno 1.270 MW do 2050. godine.
Kada je u pitanju geotermalna energija, fokus je na izgradnji lokalnih sistema grejanja. Takođe, predviđena je izgradnja 1 GW postrojenja za elektrolizu do 2030. godine, odnosno 5 GW kapaciteta do 2050. godine, za domaću potrošnju i izvoz.
U oblasti skladištenja energije, strategija predviđa proširenje pumpne elektrane Čaira do 2030. godine i izgradnju novih pumpnih HE od 1 GW do 2035. godine, kao i uvođenje baterijskog skladišta od 600 MW do 2030. godine i 1,5 GW sezonskih sistema za skladištenje do 2050. godine.
U planu je i nadogradnje dalekovoda i izgradnja novih dalekovoda u ukupnoj dužini od 1.900 kilometara, digitalizacija i razvoj distributivne mreže i izgradnja 1.000 stanica za punjenje za električna vozila do 2030.
Dokument takođe nudi mere za rešavanje problema energetskog siromaštva i unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima.