Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je za Euronews Srbija da će otvaranje novih klastera u pregovorima sa Evropskom unijom zavisiti od ekonomskih i strukturalnih reformi, uključujući i energiju. Vlada Srbije bi, kako je rekao, trebalo da ima jasan plan po pitanju diverzifikacije izvora energije, a iz Brisela poručuju i da će na tom putu pomoći Beogradu.
“Mi svi prekidamo snabdevanje ruskim fosilnim gorivima, gasom i naftom, jer je Rusija postala nepouzdan partner. Mi ne možemo da sarađujemo sa Rusijom, jer je napala Ukrajinu, suverenu zemlju. Fosilna goriva se takođe koriste kao oružje, ali i kao sredstvo uticaja na određene vlade, uključujući i vlade na Zapadnom Balkanu. Evropska unija je spremna da radi sa našim partnerima u Srbiji, kako bi postala sigurna da Srbija ima druge izvore prirodnog gasa i nafte, ali i drugih oblika energije”, rekao je Bilčik.
Energetika je ključna tema jer se između Rusije i EU vodi energetski rat, kaže za Euronews Srbija predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić. Ona kaže da je EU bila veoma zavisna od Rusije kada je reč o fosilnim gorivima, te da je proces diverzifikacije nešto kroz šta mora da prođe i ona, ali samim tim i Srbija.
“Ne postoji put da prenosimo rusku energiju do Srbije ukoliko budemo istrajavali u tome da baš hoćemo samo ruske energente. Postoje sredstva koja su za čitav region određena i to i na kratak i na srednji rok koja će iću u infrastrukturu i diverzifikaciju jer je interes EU da se izvori diverzifikuju i da se u što većoj meri insistira na obnovljivim izvorima i o tome je govorio Bilčik”, rekla je Minić dodajući da postoji još mnogo toga što mora da se uradi.
Novoj Vladi Srbije energetika će biti “apsolutni prioritet”, rekla je izlažući svoj program premijerka Ana Brnabić. Srbiji je, kako je istakla, na tom polju potrebna veća nezavisnosti i da se “ne oslanja samo na jedan izvor i jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nesigurne i da to pitanje koriste za politički obračun i nametanje politike”.
Prvi korak gasovod ka Bugarskoj
Prvi korak na tom putu je izgradnja gasovoda ka Bugarskoj, odakle bi u Srbiju trebalo da stiže pre svega gas iz Azerbejdžana. Izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske počela je 1. februara prošle godine, na delu gasovoda od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada, a rok za završetak radova je oktobar ove godine. Vrednost projekta je 85,5 miliona evra, a u izgradnji Srbiji pomaže i EU, kreditom Evropske investicione banke (EIB) od 25 miliona evra, dok su 49,6 miliona evra bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, a preostalih oko 11 miliona evra obezbeđeno je iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa.
Ministarka eneregetike Dubravka Đedović je pre nekoliko dana izjavila da je interkonekcija sa Bugarskom od strateške važnosti za energetsku bezbednost države, jer će se njenom izgradnjom diverzifikovati snabdevanje gasom. Tokom nedavne posete Bakuu, Đedovićeva je navela da je Azerbejdžan zemlja koja je prepoznata da će pomoći Evropi kada je gas u pitanju.
“Završetkom interkonekcije, imaćemo ne samo još jednu rutu snabdevanja, već ćemo konačno moći i da kažemo da više ne zavisimo samo od jednog snabdevača. Gasovod će omogućiti dotok gasa iz centralne Azije. Plan je da se nastavi sa gradnjom gasnih interkonekcija, pre svega sa Severnom Makedonijom, jer ćemo time biti u prilici da se povežemo na Južni gasni koridor”, kaže ona.
Srbija se od početka 2021. godine snabdeva ruskim gasom iz pravca Bugarske gasovodom “Balkanski tok”, a u Ministarstvu energetike napominju da se pre puštanja u rad ovog gasovoda, Srbija snabdevala gasom iz pravca Mađarske koji je i dalje aktivan.
“Završetak izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska planiran je u poslednjem kvartalu 2023. godine. Početak snabdevanja Srbije ovim gasovodom može se očekivati početkom 2024. godine. Završetak gasne interkonekcije Srbija-Bugarska na teritoriji Bugarske (60 km) usklađen je sa završetkom radova na deonici na teritoriji Srbije (109 km), dok je interkonektor koji povezuje Bugarsku i Grčku već pušten u rad u oktobru 2022. godine. Završetkom gasne interkonekcije Srbija-Bugarska Srbija će dobiti mogućnost za snabdevanje sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke, pre svega gas iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala“, kažu Ministarstvu energetike za Euronews Srbija.
Posle sastanka ministarke Đedović sa direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem saopšteno je da je u planu druga faza projekta gasovoda od Niša do Batajnice, ali u resornom ministarstvu pojašnjavaju da početak funkcionisanja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska nije uslovljen realizacijom ovog projekta.
“Projekat izgradnje gasovoda Niš-Batajnica predstavlja nastavak projekta interkonekcije Srbija-Bugarska i značajan je pre svega zbog maksimalnog korišćenja kapaciteta planirane gasne interkonekcije Srbije sa Bugarskom i sa Severnom Makedonijom, kao i zbog bolje regionalne povezanosti, gde Srbija ima značajnu ulogu kao tranzitna zemlja za transport gasa”, navode u Ministarstvu energetike.
Koje poteškoće mogu postojati na putu za diverzifikaciju?
Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas kaže za Euronews Srbija smatra da završetak gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad neće u mnogome promeniti situaciju sa snabdevanjem u Srbiji.
“Mi imamo u ovom trenutku na raspolaganju 100 odsto ruski gas. Voleo bih da imamo na raspolaganju i neki drugi gas, jer bismo tada mogli da se dogovaramo i sa jednim i sa drugim isporučiocem i da na neki način da obaramo cenu. Međutim, u narednih sedam, osam godina neće biti drugog gasa na koji bi mogli da se oslonimo. Završetkom gasovoda ka Bugarskoj dobijamo jednu mogućnost da, ako se pojavi na tržištu eventualno azerbejdžanski ili iranski tečni gas da, može preko Bugarske da dođe i do naše teritorije”, kaže Vuletić.
Na pitanje da li bi nakon otvaranje terminala za tečni gas u grčkoj luci Aleksandopuli Srbija sledeće zime mogla da očekuje isporuke gasa, Vuletić smatra da su mogućnosti tih realizacija male.
“Azerbejdžan je napravio gasovod koji ide i svoju proizvodnju od 16 milijardi šalje u Južnu Italiju. Ako se bude otvorilo neko novo ležište u Azerbejdžanu moći će možda nešto od toga da se dobije. Tečni gas koji treba da dođe do Aleksandropulusa je uvek pod znakom pitanja zbog toga što tečnog gasa na svetskom tržištu nema u onim količinama koje bi mogle da zadovolje potrebu Evrope, a istovremeno i našu potrebu. Najveći proizvođači tečnog gasa – Australija, Indonezija, Katar, Rusija – prodaju svoj gas dugoročnim ugovorima, a najveći kupci su velike industrije Kine, Japana, Južne Koreje i Indije. Dakle, ogromna količina tečnog gasa koji se proizvodi je već angažovana i nešto malo može da se dobije. Reći ću vam da je Hrvatska napravila terminal na Krku i do sada je dobila jedan tanker”, smatra Vuletić.
Kovačević: Srbija može u potpunosti da eliminiše zavisnost od ruskog gasa
S druge stranem, stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže za Euronews Srbija da nema bitnijih problema za brzu i efektnu diverzifikaciju snabdevanja Srbije prirodnim gasom i napominje da ima najmanje četiri ili pet različitih opcija za snabdevanje.
“Srbija može u potpunosti da eliminiše zavisnost od ruskog gasa. To se može postici kombinacijom nekoliko rešenja i to: drastičnim smanjenjem korišćenja gasa uopšte putem poboljšanja energetske efikasnosti, pametnim koriščenjem domaćih energetskih resursa koji se sada ne koriste i nevelikim uvozom gasa iz drugih izvora i pravaca snabdevanja. Sve ove mogućnosti stoje na raspolaganju već dugi niz godina, a sada se dodatno poboljšavaju sa razvojem tehnologije”, navodi Kovačević.
On smatra da se pomenuta rešenja mogu primeniti vrlo brzo i da se u narednih 12 meseci već mogu postići velika poboljšanja ili čak u potpunosti rešiti problem.
“Preporuke Evropske Unije u ovom smislu su samo jedan aspekt. Drugi aspekt je da se korišćenjem raspoloživih mogućnosti bitno poboljšava ekonomska situacija u Srbiji, podiže zaposlenost, poboljsava platni bilans i smanjuju troškovi sigurnosti snabdevanja”, ukazuje Kovačević.
Kako pomaže Evropska unija
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, za Euronews Srbija podseća da je EU uložila značajna sredstva u obnovljive izvore električne energije u Srbiji, ali i u gradnju gasnih interkonekcija, kako bi se smanjila zavisnost Srbije od ruskog gasa, a time i potencijalni ucenjivački potencijal.
Na pitanje može li i energetska diverzifikacija postati formalni uslov za otvaranje ili zatvaranje klastera u procesu pregovora sa EU, odgovara da je oslanjanje na više različitih izvora snabdevanja energentima, pre svega u interesu građana i kompanija u Srbiji.
“Mislim da niko neće insistirati da bude na gubitku, pogotovo ne ucenjivati Srbiju da kupuje nešto što je skuplje. Kada govorimo o tome da li je nesto skuplje ne govorimo samo o novcu, već i o političkoj ceni koju Srbija plaća kada je u pitanju snabdevanje energijom građana Srbije i privredu. EU je već uložila skoro milijarde evra u energetski sistem Srbije, dobar deo tih para je bespovratna pomoć. Jedan deo dolazi od povoljnih kredita koje je Srbija uzimala od banaka, ali je i Vlada Srbije svojim sredstvima učestvovala u divezifiakciji”, rekao je on.
