Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRegion: Montenegro Bonus...

Region: Montenegro Bonus će sa još tri firme iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije biti jedan od osnivača kompanije Jonsko-jadranski plinovod

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Serbia
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Virty Energy
Supported byspot_img
Montenegro Bonus će sa još tri firme iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine (BiH) i Albanije biti jedan od osnivača kompanije Jonsko-jadranski plinovod, koja će obavljati poslove vezane za pripremu izgradnje gasovoda koji će prolaziti kroz te četiri zemlje.

Osnivački kapital nove kompanije iznosiće 80.000 EUR, a Montenegro Bonus će imati jednaki udeo u vlasništvu kao ostale tri kompanije, odnosno 25%, pišu Vesti.

Sedište zajedničke firme biće u Splitu.

Pošto je neophodno da se za osnivački kapital uplati 20.000 EUR, Ministarstvo kapitalnih investicija predložiće da se taj novac obezbedi iz tekuće budžetske rezerve i da to Vlada odobri, a prethodno je zatraženo mišljenje Agencija za zaštitu konkurencije (AZK) u vezi usklađenosti sa Zakonom o kontroli državne pomoći.

AZK je u mišljenju navela da bi ovih 20.000 EUR za osnivački kapital predstavljalo pomoć male vrednosti, shodno propisima kojima se uređuju pitanja državne pomoći.

Kako se u dokumentu AZK-a navodi, projektom Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP) planirano je da se gasovodom poveže albanski grad Fiera i hrvatski Split.

IAP bi potom bio integralni dio Trans-jadranskog gasovoda, gde se gas iz Azerbajdžana doprema preko Turske i Grčke u Italiju.

Predviđena ukupna dužina gasovoda je oko 511 kilometara, od čega je dionica kroz Crnu Goru duga oko 96 kilometara, a 37 kilometara cevovoda bi bilo postavljano pod morem.

Pre 15 godina ministarstva Hrvatske, Albanije i Crne Gore, nadležna za oblast energetike, su pokrenula inicijativu za izgradnju IAP-a potpisivanjem deklaracije, a kojoj se kasnije pridružila i BiH.

Crnogorska Vlada je 2013. godine odredila Montenegro Bonus za operatora prenosnog gasa, a onda su 2018. godine u Azerbejdžanu predstavnici operatora prenosnih sistema gasa navedenih zemalja potpisali pismo namere o osnivanju kompanije.

Nakon toga, hrvatska kompanija Plinacro dostavila je kompanijama-potpisnicama predlog statuta kompanije, radi davanja saglasnosti.

– Ovu kompaniju bi osnovala preduzeća u državnom vlasništvu zemalja učesnica u IAP projektu – Plinacro iz Hrvatske, Albgaz iz Albanije, Montenegro Bonus iz Crne Gore, BH Gas iz BiH, sa podjednakim udelom u firmi i sedištem u Splitu. Kompanija bi obavljala poslove vezano za pripremu izgradnje gasovoda koji će prolaziti kroz navedene zemlje, promovisanja i sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa za ugovornice projekta, kao što su komunikacija sa EU organima, učestvovanje u radnim grupama nadležnih organa, saradnja sa internacionalnim telima – piše u mišljenju AZK-a.

Dodaje se da svaka članica projekta zadržava pravo samostalnog obavljanja poslova pripreme, izgradnje i upravljanja gasovodom koji se odnose na deonicu projekta koja se nalazi na teritoriji države u kojoj članica ima sedište.

Na sajtu hrvatske kompanije Plinacro se navodi da je planirani završetak projekta 2025. godina, a da je kapacitet budućeg gasovoda pet milijardi metara gubnih godišnje, od čega bi snabdevanje prirodnim gasom u Crnoj Gori iznosilo 500 miliona.

Navedeno je i da bi celokupan projekat omogućio otvaranje novog energetskog koridora za regiju srednjoistočne i jugoistočne Evrope, te Zapadnog Balkana.

Evropska unija (EU) uvrstila je IAP na listu projekata od zajedničkog interesa Energetske zajednice, dok se ovaj poduhvat nalazi i na jedinstvenoj listi prioritetnih infrastrukturnih projekata, koji je Vlada usvojila 2019. godine, piše eKapija.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bosna i Hercegovina beleži mešovite trendove u proizvodnji energije u junu 2025. godine

Prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine (BiH), bruto proizvodnja električne energije u junu 2025. godine iznosila je 1.000 GWh, u poređenju sa 1.028 GWh u istom mesecu prošle godine. Hidroelektrane su učestvovale sa 26,4 procenata ukupne bruto...

Albanija: Proizvodnja električne energije opada u drugom kvartalu 2025, uvoz raste

Prema podacima Albanskog zavoda za statistiku (INSTAT), proizvodnja električne energije u drugom kvartalu 2025. godine iznosila je 1.757 GWh, što predstavlja smanjenje od 4,6 procenata u odnosu na isti period prošle godine, kada je iznosila 1.841 GWh. Izvoz električne energije...

Crna Gora: EPCG raspisuje tender za glavni projekat solarne elektrane Krupac od 41,8 MW

Crnogorska državna elektroprivredna kompanija EPCG raspisala je tender za izbor izvođača glavnog projekta solarne elektrane Krupac, sa procenjenom vrednošću ugovora od 125.000 evra. Elektrana je planirana na obali jezera Krupac kod Nikšića, a tehnička dokumentacija predviđa ukupni instalirani kapacitet od...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!