Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRegion: Montenegro Bonus...

Region: Montenegro Bonus će sa još tri firme iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije biti jedan od osnivača kompanije Jonsko-jadranski plinovod

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img
Montenegro Bonus će sa još tri firme iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine (BiH) i Albanije biti jedan od osnivača kompanije Jonsko-jadranski plinovod, koja će obavljati poslove vezane za pripremu izgradnje gasovoda koji će prolaziti kroz te četiri zemlje.

Osnivački kapital nove kompanije iznosiće 80.000 EUR, a Montenegro Bonus će imati jednaki udeo u vlasništvu kao ostale tri kompanije, odnosno 25%, pišu Vesti.

Sedište zajedničke firme biće u Splitu.

Pošto je neophodno da se za osnivački kapital uplati 20.000 EUR, Ministarstvo kapitalnih investicija predložiće da se taj novac obezbedi iz tekuće budžetske rezerve i da to Vlada odobri, a prethodno je zatraženo mišljenje Agencija za zaštitu konkurencije (AZK) u vezi usklađenosti sa Zakonom o kontroli državne pomoći.

AZK je u mišljenju navela da bi ovih 20.000 EUR za osnivački kapital predstavljalo pomoć male vrednosti, shodno propisima kojima se uređuju pitanja državne pomoći.

Kako se u dokumentu AZK-a navodi, projektom Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP) planirano je da se gasovodom poveže albanski grad Fiera i hrvatski Split.

IAP bi potom bio integralni dio Trans-jadranskog gasovoda, gde se gas iz Azerbajdžana doprema preko Turske i Grčke u Italiju.

Predviđena ukupna dužina gasovoda je oko 511 kilometara, od čega je dionica kroz Crnu Goru duga oko 96 kilometara, a 37 kilometara cevovoda bi bilo postavljano pod morem.

Pre 15 godina ministarstva Hrvatske, Albanije i Crne Gore, nadležna za oblast energetike, su pokrenula inicijativu za izgradnju IAP-a potpisivanjem deklaracije, a kojoj se kasnije pridružila i BiH.

Crnogorska Vlada je 2013. godine odredila Montenegro Bonus za operatora prenosnog gasa, a onda su 2018. godine u Azerbejdžanu predstavnici operatora prenosnih sistema gasa navedenih zemalja potpisali pismo namere o osnivanju kompanije.

Nakon toga, hrvatska kompanija Plinacro dostavila je kompanijama-potpisnicama predlog statuta kompanije, radi davanja saglasnosti.

– Ovu kompaniju bi osnovala preduzeća u državnom vlasništvu zemalja učesnica u IAP projektu – Plinacro iz Hrvatske, Albgaz iz Albanije, Montenegro Bonus iz Crne Gore, BH Gas iz BiH, sa podjednakim udelom u firmi i sedištem u Splitu. Kompanija bi obavljala poslove vezano za pripremu izgradnje gasovoda koji će prolaziti kroz navedene zemlje, promovisanja i sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa za ugovornice projekta, kao što su komunikacija sa EU organima, učestvovanje u radnim grupama nadležnih organa, saradnja sa internacionalnim telima – piše u mišljenju AZK-a.

Dodaje se da svaka članica projekta zadržava pravo samostalnog obavljanja poslova pripreme, izgradnje i upravljanja gasovodom koji se odnose na deonicu projekta koja se nalazi na teritoriji države u kojoj članica ima sedište.

Na sajtu hrvatske kompanije Plinacro se navodi da je planirani završetak projekta 2025. godina, a da je kapacitet budućeg gasovoda pet milijardi metara gubnih godišnje, od čega bi snabdevanje prirodnim gasom u Crnoj Gori iznosilo 500 miliona.

Navedeno je i da bi celokupan projekat omogućio otvaranje novog energetskog koridora za regiju srednjoistočne i jugoistočne Evrope, te Zapadnog Balkana.

Evropska unija (EU) uvrstila je IAP na listu projekata od zajedničkog interesa Energetske zajednice, dok se ovaj poduhvat nalazi i na jedinstvenoj listi prioritetnih infrastrukturnih projekata, koji je Vlada usvojila 2019. godine, piše eKapija.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora: Nordex će isporučiti turbine za vetropark Gvozd

Nemački proizvođač vetroturbina Nordex najavio je svoj prvi ugovor u Crnoj Gori za isporuku opreme za vetropark Gvozd snage 55 MW. Ugovor, koji je dodelila državna elektroenergetska kompanija EPCG, uključuje isporuku osam turbina N163/6.X i premijum ugovor o održavanju...

Bosna i Hercegovina: Hidroelektrana Višegrad zabeležila povećanje proizvodnje u novembru 2024. godine

Hidroelektrana Višegrad, koju upravlja kompanija Hidroelektrane na Drini, podružnica elektroenergetskog sistema ERS, zabeležila je povećanje proizvodnje električne energije u novembru 2024. godine. Elektrana je u novembru proizvela 53,22 GWh električne energije, što predstavlja povećanje od 13,8% u poređenju sa...

Bosna i Hercegovina: Nedostatak uglja i rastući dugovi prete radu termoelektrana ERS-a

Finansijska situacija za dve termoelektrane na ugalj kojim upravlja ERS trenutno je teška, posebno u termoelektrani Ugljevik, gde je nedostatak uglja obustavio proizvodnju električne energije. Boban Benović, predsednik Sindikata RiTE Ugljevik, potvrdio je da se očekuje da će se...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!