Elektroprivreda Srbije (EPS) je u prvih devet meseci ove godine izgubila 79,5 milijardi dinara, što je za 2,9 milijardi dinara više od plana, piše Danas.
List navodi da je to neto gubitak od 676,6 miliona evra za devet meseci, a kada se tome doda katastrofalno poslednje tromesečje prošle godine kada je napravljen gubitak od 22 milijarde dinara odnosno 187 miliona evra, to znači da je EPS za poslednjih 12 meseci, od septembra do septembra izgubio 863,3 miliona evra.
U prvih devet meseci ove godine potrošnja struje u Srbiji smanjena je za četiri odsto. Od ukupno isporučenih 26.643 gigavat-časa struje, EPS je proizveo 22.525 gigavat-časova, što je za 12 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Da bi se nadomestio gubitak u proizvodnji, spolja je nabavljeno 4.118 gigavat-časova električne energije, od čega 1.179 gigavat-časova od povlašćenih proizvođača električne energije iz održivih izvora (OIE), 2.017 gigavat-časova na tržištu od trgovaca i 922 gigavat-časa na ostale načine, pre svega na berzi i od Republike Srpske.
Termoelektrane su proizvele 15.798 gigavat-časova struje, što je za četiri odsto manje od prošlogodišnje proizvodnje.
Termoelektrane se i dalje suočavaju sa neadekvatnim kvalitetom i nedovoljnim količinama uglja iz Kolubare, pa je za devet meseci potrošena 7,1 milijarda dinara za uvoz uglja, piše Danas.
Kako se navodi u izveštaju o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja JP EPS za period 1. januara do 30. septembra 2022. godine, ideja je da se uvozni ugalj boljeg kvaliteta meša sa lignitom iz kolubarskog basena i tako proizvodi struja u termoelektranama, umesto da se u potpunosti uvozi.
Hidroelektrane su proizvele 6.719 gigavat-časova, što je za 28 odsto manje nego prošle godine, pre svega zbog suše i slabe hidrologije u slivovima Drine i Dunava. Na sve probleme sa ugljem, nadovezala se suša u kojoj su prosečni dnevni dotoci na Dunavu bili manji od prošlogodišnjih za 30 odsto, a na Drini za čak 37 odsto nego prošle godine.
Proizvodnja iz OIE je sa sedam gigavat-časova bila manja za 18 odsto od planirane.
Od januara do septembra 2022. godine nastavljen je uvoz struje, ukupno 2.907 gigavat-časova po prosečnoj ceni 254,36 evra po megavat-času, što je gotovo 740 miliona evra, prenosi agencija Beta.
U poslednjem kvartalu 2021. godine EPS je na tržištu kupio 1.244 gigavat-časa po 232,8 evra po megavat-času, što je ukupno koštalo 289,7 miliona evra.
U septembru je EPS kupovao struju po prosečnoj ceni od čak 391,35 evra po megavat-času. Istovremeno je prodavao po 78,25 evra po megavat-času.
U avgustu, pre poskupljenja struje, razlika je bila još veća, struja je nabavljana po 495,29 evra, a prodavana po 68,2 evra po megavat-času.
Poređenja radi, u istom mesecu prošle godine na berzi je megavat-čas struje koštao tri puta manje.
U izveštaju EPS-a žale se da je zbog davanja na ime takse za javne medijske servise od 91,76 odsto akumuliran gubitak od 4,9 milijardi dinara, zaključno sa naplatom do 10. oktobra. Oni se žale i da je prema poslednjim raspoloživim podacima Eurostata cena struje bez taksi i poreza, sa 5,89 evrocenti po kilovat-času najniža u regionu.
Takođe tvrde da su na ime taksi za obnovljive izvore energije zaključno sa julom akumulirali gubitak od 25,31 milijardi dinara, ili oko 200 miliona evra, pre nego što im je država od avgusta odobrila povećanje takse za povlašćene proizvođače struje sa 0,437 dinara na 0,801 dinar po kilovat-času, piše Biznis.
