Termoelektrane u Srbiji struju dobijenu iz uglja proizvodiće do 2050. godine. Nakon tog perioda to više neće biti moguće. Do tad je potrebno održavati te elektrane a kada one više ne budu operativne potrebno je naći rešenje za zamenske kapacitete. Strategija vezana za to u Srbiji ne postoji a nužno je da se što pre osmisli – izjavio je Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze električne energije SEEPEX na raspravi o stanju u srpskoj energetici u organizaciji Saveza energetičara i Centra za lokalnu samoupravu.
Prema njegovim rečima, nužno je da se stvori miks izvora iz kojih će se proizvoditi struja a da bi se to ostvarilo potrebno je podsticati investicije.
– Da bi investicija u sektor proizvodnje električne energije bilo, nužno je formiranje njene tržišne cene koja je u Srbiji još uvek socijalna kategorija. Naravno, uz utvrđivanje tržišne cene država treba da obezbedi sredstva kako bi se subvencionisali računi socijalno ugroženog stanovništva – rekao je Stojčevski.
Predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković je istakao da je u Srbiji pored velikih sistema za proizvodnju struje koji već postoje, potrebno graditi i manja postrojenja i da u tom segmentu važnu ulogu ima lokalna samouprava.
– Lokalna samouprava je ta koja treba da radi na tome. Sa jedne strane gradile bi se postrojenja koja ne bi bila zagađivači životne okoline a sa druge dopunjavali bi se sa radom velikih sistema i obezbeđivali proizvodnju potrebnih količina struje – naglasio je Rajaković.
On je dodao da bi trebalo graditi solarne panele i vetroparkove ali se ne treba odricati ni od malih hideroelektrana.
– Kada kažem malih hidroelektrana nikako ne mislim da ih treba graditi na onakav način kakav je bio slučaj u Srbiji u proteklom periodu, dakle onih koji nanose štetu životnoj okolini. One koje ne predstavljaju takav problem svakako da treba graditi – objasnio je Rajaković.
On je istakao da bi izgradnjom takvih postrojenja lokalne samouprave omogućile proizvodnju do jedne četvrtine potreba za električnom energijom u Srbiji. Naveo je i to da se mogu graditi i mikro postrojenja za proizvodnju struje, primera radi u odmaralištima i nano postrojenja primera radi u stambenim zajednicama.
Ilija Batas Bjelić, sa Instituta tehničkih nauka SANU, konstatovao je da u proizvodnji struje u Srbiji dominira lignit, ali da ga neće biti večno, te da mu je potrebno pronači adekvatnu zamenu. U tom smislu je važan i razvoj malih postrojenja za proizvodnju struje na nivou lokalnih samouprava. Njegova preporuka novoj ministarki energetike Dubravki Đedović je da bi akcenat u radu trebalo da bude stavljen na razvoj obnovljivih izvora energije i podizanje nivoa energetske efikasnosti, piše Danas.
