Koliko teško će energetski iscrpljena Evropa biti pogođena potencijalnom ruskom invazijom na Ukrajinu? Zavisi kako će reagovati predsednik SAD-a Džo Bajden.
Rusija je slala gas u Evropu sve vreme tokom Hladnog rata, a i nakon nedavne aneksije Krima. Prema podacima Uniper SE, jednog od najvećih kupaca ruskog gasa u Evropi, Moskva verovatno neće želeti da rizikuje da naruši svoju reputaciju pouzdanog snabdevača.
Ali Bajden je upozorio na ozbiljna ekonomska ograničenja ako ruske trupe pređu u Ukrajinu. Veliki rizik za protok gasa u Evropu bile bi sankcije koje bi onemogućile Rusiji trgovinu u stranoj valuti ili druga ograničenja za njene banke.
„Moramo se pripremiti za gotovo svaki scenario“, rekao je u intervjuu Gregor Pet, izvršni potpredsednik tržišne analitike u Uniperu.
Evo pogleda koji su ti scenariji i šta oni znače za kontinent koji oko jedne trećine svog gasa dobija od Rusije. Evropa se već tetura pod teretom najgore energetske krize od 1970-ih, a zalihe gasa su opasno niske. Cene su se više nego udvostručile u poslednjih šest meseci zbog straha od rata i ograničenih pošiljki iz Rusije, iako je predsednik Vladimir Putin više puta rekao da ne planira da izvrši invaziju na Ukrajinu.
Finansijske sankcije
Zapadne sile su rekle da će razmotriti isključenje Rusije iz međunarodnog platnog sistema Swift, iako se ta ideja suočava sa snažnim protivljenjem nekoliko evropskih zemalja. Na meti bi mogle da budu i ruske banke, ali je moguće da se postave izuzeci za očuvanje energetskih transakcija – od kojih se mnoge obavljaju u dolarima ili evrima.
Rusija smanjuje snabdevanje
U najekstremnijem scenariju, Gazprom PJSC bi mogao da uzvrati na sankcije prekidom isporuke gasa Evropi. To bi osakatilo energetske sisteme kontinenta i dovelo do velikog rasta cena. Mnogi smatraju da Rusija neće ići tako daleko.
„Oni bi bili veoma nevoljni da ograniče iz dva razloga. Jedan je ta reputacija stabilnog snabdevača, a drugi to što je gas glavni ekonomski faktor u Rusiji“, rekao je Pet.
Sankcije za Severni tok 2
U slučaju invazije, jedna žrtva bi mogao da bude novoizgrađeni Severni tok 2, gasovod od Rusije do Nemačke vredan više milijardi dolara. Očekivalo se da će podmorska konekcija povećati snabdevanje, ali je ona upletena u veoma politizovan proces odobravanja.
Bajden je podržao sankcije Severnom toku 2 ukoliko Rusija izvrši invaziju, dok je administracija novog nemačkog kancelara Olafa Šolca signalizirala da bi eskalacija krize mogla značiti kraj gasovoda. Tržište računa da će gasovod kapaciteta 55 milijardi kubnih metara na kraju dovesti gas, a otkazivanje projekta ostavlja manje mogućnosti za tranzit.
Putin se više puta zalagao za kontroverzni gasovod, jer nudi direktan put do gladnih evropskih tržišta, izbegavajući Ukrajinu.
Rusija odseca Ukrajinu
Možda postoji veća neizvesnost oko onoga što se dešava sa ogromnim količinama gasa koje Rusija prenosi preko Ukrajine.
Moskva bi mogla da zaustavi protoke kroz Ukrajinu u slučaju sukoba, rekao je Volodimir Omelčenko, šef za energetska istraživanja u ukrajinskom Centru Razumkov. To bi Rusiji dalo polugu da „diktira svoje uslove Ukrajini i EU“.
Ali drugi nisu tako sigurni. Rusija želi da sačuva svoju poziciju pouzdanog snabdevača i „ne vidim da se ova pozicija menja čak ni u slučaju ratnog sukoba sa Ukrajinom“, rekao je Kris Vifer, glavni izvršni direktor kompanije Macro-Advisory Ltd.
U igri je 40 milijardi kubnih metara gasa, koliko se Rusija obavezala da godišnje transportuje preko Ukrajine u okviru ugovora koji ističe 2024. godine. To je oko trećina ruskog gasa koji se izvozi u Evropu i skoro polovina godišnje nemačke potrošnje.
Ukrajina zatvara tranzit
Ovo je najmanje verovatan scenario, smatra Omelčenko iz Centra Razumkov. „Ovo je moguće samo ako dođe do oštećenja cevi“, rekao je on. Ako bi se to dogodilo, Rusija bi mogla da iskoristi situaciju za promociju gasovoda Severni tok 2.
Dok su protoci ruskog gasa ka Evropi bili poremećeni u prošlosti tokom sporova sa Ukrajinom oko cena, oni su uglavnom ostali neprekidni – čak i nakon aneksije Krima 2014. godine.
Ipak, rizici su ogromni, sa mogućim posledicama na cene. Ukoliko bi uticali na ukrajinski tranzit gasa, zamena izgubljenih količina ne bi bila laka. Gazprom bi mogao da preusmeri polovinu snabdevanja u nedovoljno korišćeni gasovod koji prolazi kroz Belorusiju i Poljsku. Druga polovina bi morala da potiče od kupovine na otvorenom tržištu, što bi moglo biti skupo.
Ni jačanje tranzita kroz Belorusiju ne bi bilo jednostavno. Predsednik Aleksandar Lukašenko je u brojnim prilikama pretio da će prekinuti snabdevanje, kao odmazdu za sankcije EU nakon migrantske krize.
Nesreće su moguće
U svakom sukobu postoji rizik da ključna infrastruktura bude oštećena, namerno ili slučajno. To bi na kraju moglo da utiče na evropske zalihe i cene u godinama pred nama.
Izvor: bloomberg.com
