Nemački benčmark dostigao je po prvi put 100 evra po MWh, a rekordno povećanje posledica je visokih cena gasa i uglja.
Električna energija u čitavoj Evropi i dalje je izuzetno skupa, dostižući oko oko 150 evra po MWh. Jedino u Bugarskoj i Poljskoj cene električne energije su nešto niže a razlog za to je, paradoksalno, proizvodnja na bazi uglja.
Naime, do nedavno je električna energija koju su proizvodile termoelektrane na ugalj bila najskuplja na tržištu, ali se sa naglim poskupljenjem gasa to promenilo.
Konkretno, u Bugarskoj je cena uglja je regulisana i nije se menjala poslednjih godina. Stoga je glavna varijabla u cenama elektrana na ugalj emisija CO2.
U stvarnosti, međutim, obezbeđivanje ove jeftinije električne energije u trenutnim tržišnim uslovima dovodi do novih gubitaka u bugarskoj državnoj TE Marica Istok 2. U proseku, elektrana bi morala da prodaje električnu energiju po ceni od preko 160 evra po MWh da ne bi bila na gubitku.
Razlozi za poskupljenje
Rast cena električne energije počeo je krajem jula i već treći mesec zaredom obara rekord za rekordom. Prognoze pokazuju da neće biti promena u ovom trendu bar do aprila 2022. godine. Međutim, uzroci ovog procesa nisu tako jasni.
Glavna pokretačka snaga je prirodni gas – u proizvodnji električne energije u gasnim elektranama potrebno je približno 2 MWh gasa za proizvodnju 1 MWh električne energije. Samo u periodu od godinu dana cena gasa na evropskim berzama porasla je sa manje od 5 evra po MWh na rekordnih 60 evra po MWh, što je skok od 1.200%.
To znači da je cena goriva za jedan MWh električne energije porasla na skoro 120 evra. A gas je glavno gorivo za proizvodnju električne energije u Zapadnoj Evropi.
Iza poskupljenja prirodnog gasa stoji nekoliko faktora – od oporavka ekonomija nakon krize izazvane pandemijom Covid -19, preko povećane potražnje za LNG-om (tečnim gasom) u Aziji, do uloge ruskog Gazproma, koji je ograničio isporuke i stvorio nestašice širom Evrope.
Takođe, evropski operatori gasa tokom ovog proleća radije su koristili zalihe iz skladišta, kupljene po niskim cenama tokom 2020. godine, umesto da kupuju direktno na tržištu, koje je beležilo sve više cene, i tako ostvarile trenutnu dobit.
Međutim, to se sada pokazuje kao problem, jer skladišta ostaju nepopounjena uoči zimske sezone, a strah od nestašice gasa vrši pritisak na cene.
Međutim, ako se vratimo na električnu energiju, drugi značajan faktor je cena ugljen-dioksida – ona je eksponencijalno uvećana ove godine – za skoro 50%. Poslednjih dana emisijama CO2 se trguje za preko 60 evra po toni, a proizvodnja jednog MWh električne energije emituje 400-500 tona. To znači da troškovima električne energije sada automatski treba dodati oko 30 evra.
Osim toga, na poskupljenje električne energije utiču i čisto klimatski faktori. Na primer, vetar je ove godine bio značajno slabiji nego 2020. godine, i kao rezultat, veliki vetroparkovi na severu Evrope nisu proizvodili dovoljno električne energije. To je, u kombinaciji sa ekstremnim vrućinama tokom leta, dovelo do akutnog deficita električne energije.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, upravo u jesenjoj sezoni, kada je potrošnja generalno najmanja, vrše se planirani godišnji remonti elektrana. Remont predstoji i u NE Kozloduj, što će dodatno pogoršati situaciju u regionu.
Već postoje signali da će se ovako visoke cene zadržati tokom 2022. godine. Cena električne energije za narednu godinu u Nemačkoj, što je referentna vrednost za region, po prvi put je porasla na rekordnih 100,1 evra po MWh na evropskoj berzi energije EEX. To će povećati račune miliona potrošača u Nemačkoj.
Rastuće cene električne energije na kontinentu su samo deo onoga što će se dogoditi sa cenama drugih roba, upozorava Goldman Sachs u nedavnom izveštaju.
Izvor: capital.bg
