Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija, EPS: Ovo...

Srbija, EPS: Ovo nije prvi put da CEKOR iznosi netačne podatke

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Digital
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Rudarstvo
Supported byspot_img

Pod maskom brige o zaštiti životne sredine, CEKOR nudi uvoz struje i gašenje elektrana na ugalj, što je pomenuto ranije na skupu o nuklearkama i obnovljivim izvorima. To znači da bi Srbija morala da uvozi 70 odsto električne energije u vrednosti od najmanje milijardu evra, odgovaraju iz Elektroprivrede Srbije na podatke koje je nedavno u javnosti plasirala nevladina organizacija CEKOR.

Odgovorno tvrdimo da je istraživanje Centra za ekologiju iz Subotice o ceni proizvodnje električne energije iz uglja potpuno netačno i neutemeljeno, odgovaraju iz Elektroprivrede Srbije na podatke koje je nedavno u javnosti plasirala nevladina organizacija CEKOR.

Moramo da pitamo kako je moguće da studiju koju je platio CEKOR niko nije video niti se igde može naći, kažu u EPS-u za Politiku.

Dakle, ili je nepostojeća ili je potpuno paušalno i neprofesionalno urađena da bi se zadovoljile ideje CEKOR-a.

Istina je da jedan megavat-sat proizveden u termoelektranama EPS -u košta 35,77 evra i to je dokazivo podacima EPS-a. Nikako ne da košta 71 evro, kako tvrdi CEKOR.

Svi troškovi proizvodnje uračunati su u cenu EPS-a. Ovo nije prvi put da CEKOR iznosi netačne podatke, laički tumači izveštaje EPS-a i daje tendenciozne zaključke koji dovode u zabludu građane Srbije, navodi se u odgovoru EPS-a dostavljenom Politici.

Mrežarina nije u nadležnosti EPS-a

Jedino iz izjava i saopštenje CEKOR-a možemo da pretpostavimo da su u proračunu plaćene studije ubacili i troškove drugih energetskih kompanija, kao što je Elektrodistribucija Srbije. Na taj način došli su do potpuno besmislenih podataka. Na primer, mrežarina u ukupnoj ceni električne energije čini više od 32 odsto, odnosno to su troškovi za prenos struje, koji nije u nadležnosti EPS, i nisu povezani sa cenom proizvodnje.

Da je cena proizvodnje u termoelektranama zaista tolika kako tvrdi CEKOR, EPS bi u prethodnim godinama beležio enormne gubitke. Od 2017. godine EPS ima samo pozitivne finansijske rezultate, što može da se proveri i u zvaničnim izveštajima. Dobit je ostvarena bez ijedne subvencije države, te nije baš jasno na koje subvencije aludira CEKOR i nikada ih ne navodi. Pozitivni rezultat EPS-a postignut je iako je cena električne energije za garantovano snabdevanje među najnižim u Evropi.

Podaci Eurostata

Po metodologiji Eurostata cena za tipskog potrošača sa troškovima mrežarine u Srbiji u 2020. godini je 5,64 evro centi po kilovatčasu, dok je u zemljama u okruženju iznosila u Hrvatskoj 10,12 evro centi po kilovat časova, Crnoj Gori 8,34, BiH 7,21, a u Nemačkoj 14,30, Italiji 13,82…

Ne postoji nijedna činjenica koja dokazuje kredibilnost informacija iz navodne studije CEKOR-a. To potvrđuje i da se na pogrešno proračunatu cenu proizvodnje struje iz uglja dodaju i nekakvi troškovi po drugim osnovama, bez ikakvog izvora na osnovu kojih su utvrđeni.

CEKOR se zalaže za uvoz

CEKOR ne nudi nijedno rešenje kako sačuvati energetsku nezavisnost Srbije i zanemaruje potencijal Srbije i to što skoro 70 odsto struje dobijamo iz uglja. Ekolozi iz Subotice zanemaruju da je energija vode, sunca, vetra i biomase skuplja od kilovat-sata iz termoelektrana. Da ne može u potpunosti da zameni struju iz uglja.

Građani treba da znaju i da su netačni podaci koje iznose i za obnovljive izvore energije. Prema Podacima Međunarodne agencije za energiju za 2020. godinu u slučaju Mađarske, koja nam je teritorijalno najbliža, proizvodna cena za solarne elektrane uz faktor kapaciteta 14 odsto (što odgovara efektivnom broju sati rada od 1.220 na punoj snazi i diskontnu stopu od 3 %) je oko 75 dolara odnosno 65 evra po megavat satu, odnosno 105 dolara ili 90 evra uz diskontnu stopu od 7 %.

Kampanja u interesu trgovaca – protiv građana Srbije

Pod maskom brige o zaštiti životne sredine, CEKOR nudi uvoz struje i gašenje elektrana na ugalj, što je pomenuto ranije na skupu o nuklearkama i obnovljivim izvorima. To znači da bi Srbija morala da uvozi 70 odsto električne energije u vrednosti od najmanje milijardu evra.

A pitanje je i da li postoje tehnički kapaciteti za toliki uvoz struje. Tada bi ruke trljali samo trgovci strujom, a krajnji ceh bi platili građani i privreda kroz veću cenu električne energije. Sve to bi dovelo do toga da Srbija energetski zavisi od stranih kompanija, iako ima sopstvene energetske resurse.

Izvor; Energija Balkana

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Rumunija: ENERCON osigurava prvi veliki projekat vetroparka nakon 12 godina sa kapacitetom od 38 MW

Nakon 12 godina, prodajni tim ENERCON-a uspešno je obezbedio svoju prvu veliku narudžbinu u Rumuniji, što predstavlja značajan korak za kompaniju u sektoru energije vetra u ovoj zemlji. Narudžbina uključuje isporuku 7 vetroturbina E-160 EP5, sa ukupnim kapacitetom od...

Bugarska: Solarni park Maglizh od 160 MW spreman za početak proizvodnje uz fokus na zaštitu životne sredine

Fotonaponski park Maglizh od 160 MW u centralnoj Bugarskoj trebalo bi da počne sa proizvodnjom početkom naredne godine, nakon što je prevazišao razne složene izazove u vezi sa izdavanjem dozvola i zaštitom životne sredine. Menadžer projekta, Angel Vassilev, naveo...

Grčka otkazala treću aukciju za energetske sisteme za skladištenje energije zbog regulatornih zabrinutosti

Grčka je otkazala treću aukciju za samostalne energetske sisteme za skladištenje energije pomoću baterija, koja je prvobitno bila zakazana za ovaj mesec. Regulatorna agencija za energiju, otpad i vodu (RAEWW ili RAAEY) saopštila je da će aukcija biti ponovo...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!