Rudari uspešno prebrodili sve izazove
Pošto su uspešno putovali puna 24 kilometra sa rudarskom opremom, jednako uspešno su radili na nimalo lakim poslovima otvaranja novog ugljenokopa
Prošlo je gotovo godinu dana otkad su rotorni bager „glodar 10“ i prateći „bandvagen“ s kompletnom posadom prešli put sa Polja „D“ na novi kop „Radljevo-Sever“.
Putovali su 24 kilometra preko brojnih infrastrukturnih objekata, Ibarske magistrale, reke Kolubare, nekoliko pruga, spleta dalekovoda svih mogućih naponskih nivoa i distributivne mreže.
– Bio je to veoma složen i jedinstven rudarski projekat – rekli su direktni učesnici i putnici na ovom putovanju.
O tome u kakvim je uslovima radio bager tokom prethodnih godinu dana, sa kakvim poteškoćama su se susretali i da li im nedostaje stari kop, govorio je Momčilo Mićić, šef sistema na kopu „Radljevo“. On ističe da je sada neuporedivo lakše nego prvih dana kada je bager tek došao na ovaj kop.
– Stigavši na već postavljen sistem, bager je najpre otkopavao kipu, koja je tokom majskih poplava 2014. godine prebačena sa „Tamnava – Zapadnog polja“. Tu smo u startu naišli na teže uslove rada za bager. Kopali smo kasete, nasipali, menjali materijal zemljišta, ali nismo uspeli da do kraja obavimo zadatak. Prešli smo na zapadnu stranu kopa i sada otvaramo visinski blok, jer je trasa stabilna, a uslovi za rad su mnogo bolji. Što se tiče dužine sistema, sa početnih 2,5 kilometara stigli smo do 2,7 – rekao je Mićić.
Govoreći o broju zaposlenih, navodi da je situacija trenutno mnogo bolja nego na početku, sada imaju više radnika, što je pozitivno za održavanje bagera, sistema i čistoću.
– Od mehanizacije imamo tri buldožera, rovokopač i nedostaje nam cevopolagač, koji za sada dobijamo sa „Tamnava-Zapadnog polja“. Međutim, nedostaje nam kvalifikovanih radnika, kako u mašinskoj, tako i elektro i rudarskoj službi, ali se nadamo da će se i to rešiti i da ćemo biti kompletni – kaže Mićić.
Da će se situacija oko neophodnog broja radnika na ovom kopu uskoro srediti, uveren je sindikalni poverenik za kop „Radljevo“, poslovođa Saša Božić, koji je jedan od najzaslužnijih za uspeh prošlogodišnje „ekspedicije“. Kaže da je poduhvat bio veliki, ali i da se pokazao veliki profesionalizam svih u „Kolubari“.
– To je bio izazov za sve, pre svega priprema trase, ali i sam transport. Sve je bilo maksimalno pripremljeno. Mi, kao radnici, naviknuti smo na premeštanje sistema, ali ovo svakako izlazi iz tih okvira, upravo zato što se radi o prelasku pruge i magistrale. Rok je ispoštovan i smatram da je veliku ulogu u uspešno završenom poduhvatu imalo iskustvo stare posade bagera – ističe Božić.
Pitali smo ga i da li mu nedostaje Polje „D“.
– U neku ruku – da. Ceo svoj dosadašnji radni vek proveo sam na tom kopu, dete sam Polja „D“, sa 18 godina sam došao tamo, a danas imam 37 godina radnog staža. I nije mi bilo svejedno kada sam otišao. Ali u principu, sve je to isti posao. Navikao sam i ovde, saradnja s kolegama i direktorom je na zavidnom nivou. Traži se i teži ostvarivanju dobrih proizvodnih rezultata i tako treba da bude. S obzirom na uslove u kojima radimo, za sada ostvarujemo solidne rezultate. Naravno, traži se i očekuje više. Nadamo se da ćemo i to uskoro moći da ispoštujemo i da ćemo biti na visini zadatka. Samo još poneku dečju bolest da preležimo i sve će biti dobro – kaže Božić.
Kažu rudari, bagerista je gazda u kući. Da li je gazda, ne znamo, ali da je Mihailo Vasić, koga smo zatekli za komandama bagera, neko ko je odgovoran, usredsređen i da obavlja težak posao, to znamo.
– Od 30 godina staža, 20 radim kao bagerista. Posao nije lak, ali se s godinama navikneš i stekneš i neko novo iskustvo, kakvo je bilo ovaj prelazak bagera. Nije bilo problema prilikom transporta, bili smo dobro pripremljeni, ali silazak i muke bagera sa terenom ono je što ću pamtiti, kao i verovatno sve moje kolege. Ogromno je to iskustvo. Sigurni smo bili u svoje sposobnosti, iako nismo znali šta nas čeka. Rekao bih, kop kao kop, osim mekane trase i problema koji iz toga proizilaze − iskren je Vasić, bagerista koji s velikim osmehom olakšanja dodaje da su sada ti problemi prevaziđeni, teren je plići, ali je stabilnost bagera i celog sistema veća.
Biti koncentrisan, odmoran i raditi širom otvorenih očiju – jeste ključ za uspeh posla trakiste, koji je važan segment rada sistema, konstatuje Darko Stanojević, koji obavlja ovaj posao.
– Ne smem oči s trake da skinem. Teren je takav da ima raznog materijala, kamenja, ostataka rastinja i sve to može proći kroz levak. Zato moram da budem 100 odsto koncentrisan. Nije mi težak posao, ali je noću nezgodno zbog svetla koje smeta. Ipak, prezadovoljan sam svojim poslom. Radim u „Kolubari“ već 10 godina, radio sam kao pomoćni radnik i rukovalac stanice, a od pre dve godine sam na „glodaru 10“ kao trakista. Imam divne kolege i funkcionišemo kao porodica – jasan je Stanojević.
Prvo radno mesto u „Kolubari“ Milanu Terziću bilo je upravo na kopu „Radljevo“ kao pomoćni radnik.
– U smeni smo nas četvorica kolega, čistimo bager i održavamo čistoću na celom sistemu. Teško jeste, ali boriti se moramo. Najteže je čišćenje levka i trake, pogotovo posle kiše. Ali nema odustajanja i kukanja – iskren je Milan.
Kao radnik mašinske službe na održavanju Đorđe Jovanović radi 10 godina i ovo je treći bager na kom je angažovan na poslovima VK bravara.
– Prešao sam sa Polja „D“ i bio sam u pratnji transporta „glodara 10“. Bager je u dobrom stanju što se tiče mašinske opreme i uz dobro održavanje, sve dobro funkcioniše. Po jedan bravar je u smeni, vredno se radi. Vremenski uslovi nam određuju efektivnost rada, kao što je i u celom proizvodnom sektoru. Hladnoća je u mom poslu najveći neprijatelj – poverava nam se Jovanović, napominjući da su poslovi mašinskog održavanja svuda isti, ali da su uslovi za rad na kopu „Radljevo“ mnogo bolji.
Kao neko ko organizuje posao u elektroslužbi, Miroslav Mijailović na mestu elektronadzornika deo je posade koja je sa bagerom stigla i otvorila novi kop.
– Ovde je mnogo bolja situacija što se uslova rada tiče nego na Polju „D“, na kom sam bio od 2012. godine. Oprema je bolja, kao i situacija s količinom rezervnih delova, a i teren je sada mnogo bolji i lakši za rad. Saradnja s kolegama je na visokom nivou i zaista nemam nikakvu zamerku – precizan je bio Mijailović.
Izvor: EPS Energija
