Albanci s Kosova nemaju kontrolu nad jezerom i električnom energijom koja se ovde proizvodi
Energetska nezavisnost južne srpske pokrajine neće se rešavati ispuštanjem vode iz jezera Gazivode, po sistemu nema vode, nema hidroelektrane, nema struje, jer bi sporazum potpisan tokom vikenda u Vašingtonu konačno trebalo da reši pitanje korišćenje ovog srpskog hidropotencijala.
Naime, sporazum na koji je paraf stavio prvi čovek Srbije Aleksandar Vučić obavezuje dve strane da će raditi s američkim odeljenjem za energetiku na izradi studije izvodljivosti, a sve u cilju zajedničke upotrebe vode iz akumulacije.
Zašto je ova tačka izazvala toliku uzbunu u Prištini i da li će bivši premijer samoproglašenog Kosova Ramuš Haradinaj zbog toga napustiti vladajuću koaliciju, kako je najavio, ukoliko aktuelni premijer Avdulah Hoti u Beloj kući stavi paraf na sporazum, tek će se videti, ali jedno je izvesno – Srbija je izgradila Gazivode.
Gradnja ove brane i celog projekta hidrosistema finansirana je iz razvojnih sredstava Svetske banke sedamdesetih godina prošlog veka, a celokupni kredit u iznosu od nešto više od 900 miliona evra otplatila je Republika Srbija i jedan deo „Đerdap”.
Da li je i u kojoj meri Srbija koristila Gazivode za proizvodnju struje, mr Željko Marković, konsultant za energetiku u Dilojtu i bivši direktor u EPS-u, kaže da Srbija i „Elektroprivreda Srbije” nisu formalno gledano koristile jezero Gazivode za proizvodnju električne energije.
– S druge strane, ta proizvodnja je u rukama Srba s severa Kosova i Metohije i proizvedena električna energije iz hidroelektrane Gazivode se koristi za napajanje četiri opštine na severu KiM – kaže Marković.
Tako, dodaje, Albanci s KiM nemaju kontrolu nad jezerom i električnom energijom koja se iz ovog jezera proizvodi. – Dakle, korisnici su Srbi sa severa južne srpske pokrajine preko preduzeća koja su formirana na severu KiM i ne posluju u okviru kosovske elektroprivrede – objašnjava naš naš sagovornik.
Upitan da li u Srbiji postoji već praksa podela jezera i korišćenja električne energije, kako je predviđeno i ovim sporazumom iz Vašingtona pošto bude izrađena studija izvodljivosti, Marković kaže da Srbija ima takav primer.
– Reč je o hidrocentrali „Đerdap”, gde se vodni resursi dele između nas i Rumuna – kaže on.
Međutim, značaj hidroelektrane Gazivode nije samo zbog električne energije već i vodosnabdevanja na KiM.
– Osim toga, iako se hidroelektrana nalazi na KiM, samo jezero je na teritoriji Srbije, pa otud i potreba da se ovo pitanje konačno reši – kaže on.
Naime, oko 80 odsto površine jezera Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova, sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom jezero pripada opštini Novi Pazar.
Jezero Gazivode je važno i za hlađenje termoelektrane u Obiliću. Struja koja se proizvede iz Gazivoda do sada nije stizala u centralnu Srbiju, ali se ovim sporazumom to može promeniti.
Ukoliko bi se isključila voda u termoelektranama, one bi ostale bez proizvodnje, što bi značilo prestanak snabdevanja električnom energijom i proizvodnje.
Imovina preduzeća podrazumeva veliko jezero, sa velikom branom Gazivode, malo jezero sa branom Pridvorica, kanal za vodosnabdevanje i sa dve stanice za navodnjavanje.
Izvor; Politika
