Bugarski energetski bilans je ugrožen, rekao je stručnjak za energetiku profesor Georgi Kasčiev za bTV, dodajući da kapacitet termoelektrane Marica istok 2 ne može biti zamenjen nuklearnom elektranom Belene.
Prema njegovim rečima, Bugarska ne može da učestvuje u Zelenom sporazumu.
Zeleni sporazum ne zahteva zatvaranje termoelektrana u Bugarskoj, „ali smisao evropskih propisa je u tome“, rekao je Kasčiev.
Prema njegovim rečima, Bugarska i njene vlade propustile su brojne mogućnosti u vezi sa Zelenim sporazumom Evropske komisije (EK).
Kasčiev podseća da je sve počelo 2014. godine. Kao rezultat studije energetskog bilansa, EK je usvojila „mehanizam rezerve kapaciteta“ kao i propise za podršku elektranama na ugalj u zemljama koje su najviše zavisne od fosilnih goriva.
Već 2016. godine Poljska i druge zemlje prijavile su se za ove mere. U februaru 2018. godine potpisano je prvih šest ugovora koji uključuju zemlje poput Italije, Poljske, Grčke, Nemačke, Belgije.
„Na primer, Poljska je potpisala takav ugovor za svoje elektrane, uključujući još četiri u izgradnji“, kaže Kasčiev.
U martu je u Bugarskoj održan forum o projektu Belene, nakon čega smo se obratili upravnim organima, navodeći da su potrebni maksimalni napori za zaštitu dugoročnog rada elektrana na ugalj, dodao je Kasčiev.
„Koliko je poznato, prošle godine, u oktobru ili novembru, paket dokumenata poslat je Evropskoj komisiji za pokretanje procedure za elektrane. Čini se da je ono što se nalazi u dokumentima jedna od najbolje čuvanih tajni, jer to nikom nije poznato“, kaže Kasčiev.
U junu 2019. godine potpisana je Uredba 943, koja je stupila na snagu u julu prošle godine. To znači da elektrane koja emituju emisije ugljenika ne mogu dobijati državnu pomoć ni u kom obliku.
Uredba se ne odnosi na postrojenja za koja su ugovori potpisani do 31. decembra prošle godine, što znači da su već propuštene velike mogućnost, objašnjava Kasčiev.
Prema njegovim rečima, ono o čemu se sada može pregovarati jeste potpisivanje sporazuma o nekoj vrsti finansijskoj pomoći za termoelektrane u državnom vlasništvu ili za mehanizme kapaciteta u drugim oblastima.
Povećanje cena emisija ne znači automatski gašenje elektrana na ugalj, s obzirom da gašenje elektrana takođe zavisi od troškova električne energije u susednim zemljama. Ali najverovatniji scenario je da elektrane uglja neće preživeti u tim uslovima.
„Vreme prolazi i ako nastavimo na isti način, Bugarska će propustiti priliku da finansira nove projekte i podrži kapacitete uglja“, naglasio je Kasčiev.
On takođe smatra da elektrana Belene neće biti realizovana zbog ozbiljnih prepreka koje postoje.
Izvor: investor.bg
