Statistički podaci Evropske komisije za drugi kvartal 2019. godine pokazuju nastavak trenda, primetnog od početka godine, kada je počeo haos na rumunskom energetskom tržištu uvođenjem Uredbe 114: Rumunija ima najnekonkurentnije cene električne energije u celom regionu.
Prosečna cena električne energije za industrijske potrošače u Rumuniji (raspon potrošnje od 5.000 do 20.000 MW) iznosila je u drugom kvartalu 8,97 evrocenti po KWh, bez PDV-a, pokazuju podaci DG Energy. Niže cene zabeležene su na mađarskom tržištu (sa kojim je rumunsko tržište kaplovano), gde je cena iznosila 8,22 evrocenta, u Bugarskoj 8,46 evrocenta, pa čak i u Poljskoj, 8,33 evrocenta, iako se električna energija proizvodi uglavnom iz uglja, koji je snažno oporezovan putem sertifikata za emisije ugljenika.
Ovo predstavlja nastavak trenda primetnog u prvom kvartalu ove godine, kada je rumunska industrija platila više cene (8,96 evrocenti po KWh) u poređenju sa Bugarskom (8,46 evrocenti), Mađarskom (8,22 evrocenta) i Poljskom (8,21 evrocent).
Međutim, u poslednjem kvartalu 2018. godine situacija bila suprotna – Rumunija je imala najpovoljnije cene za industrijske potrošače u regionu. Industrija je plaćala 8,16 evrocenti po KWh, što je ispod nivoa u Bugarskoj, 8,26 evrocenti po KWh, Mađarskoj, 8,40 evrocenti, ili Poljskoj, 8,76 evrocenti.
U naredna tri kvartala, cene električne energije za industriju u Rumuniji u proseku su povećane za oko 10%. Prosek EU ostao je na približno istom nivou, 11,8 evrocenti po KWh.
A kada budu dostupni podaci za treći kvartal, situacija će biti još gora, s obzirom da u poslednje vreme cene u Rumuniji (spot i unutar dana) dostižu istorijske maksimume.
Zašto rumunska industrija plaća toliko visoke cene? Uzroke treba tražiti u proizvodnom deficitu i regulaciji.
Već duže vreme proizvodnja električne energije u Rumuniji više nije dovoljna za pokrivanje potrošnje, posebno u vršnim intervalima, a situacija se dalje pogoršava: ove godine, prvi put od pada komunizma, Rumunija je postala neto uvoznik električne energije tokom leta, u julu.
U poslednjoj deceniji nisu izgrađeni novi značajni kapaciteti za proizvodnju bazne energije (najnoviji je kogeneraciona elektrana Petrom Brazi) na mestu starih jedinica (čak i zvaničnici priznaju da oko 8.000 MW postoji samo na papiru), a obnovljive izvore energije koči dizajn tržišta.
Pored toga, Uredba 114 je ponovnim uvođenjem regulicije tržišta značajnu količinu električne energije izvukla sa slobodnog tržišta, primoravši proizvođače da prodaju po nižoj ceni, a efekat je bio da je na liberalizovanom tržištu, za industriju, gde već postoji deficit, došlo je do dodatnog pritiska na cene, uključujući nastojanje proizvođača da ovde nadoknade pad profita zbog prodaje regulisanih količina po nižim cenama.
Izvor: economica.net
