Pre tačno tri meseca, početkom jula, zbog visokih cena električne energije, bugarske fabrike su pretile da će prestati sa radom, a poslodavci su ministarki energetike Temenuški Petkovoj slali otvorena pisma i podneli žalbu Komisiji za zaštitu konkurencije zbog manipulacija na slobodnom tržištu električne energije.
Situacija u sektoru nije se promenila od tada. Prosečna cena električne energije na energetskoj berzi u septembru na istom je nivou kao u julu – 55,3 evra po MWh, što za preko 20% više u odnosu na period jul 2019 – jun 2020. godine, premašujući prognoze regulatora od 45,5 evra po MWh. Međutim, ovoga put niko ne izražava nezadovoljstvo. Niko se i ne raspituje o rezultatima obećanih provera eventualnih manipulacija na tržištu, do koje verovatno neće ni doći – više cene električne energije koriste državi, barem na kratak rok, jer dobit nuklearne elektrane Kozloduj raste a gubitak termoelektrane Maritza East 2 se smanjuje.
Dugoročno gledano, skupa električna energija čini privredu Bugarske nekonkurentnom. Samo prvih 20 energetski najintenzivnih kompanija u zemlji platilo je 66 miliona evra više za električnu energiju u prvih devet meseci 2019. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, zbog povećanja cena električne energije od skoro 36%. Cene se povećavaju u celom regionu, ali ovaj trend najprimetniji je u Bugarskoj i Rumuniji, gde su zaustavljene hidroelektrane zbog kritično niskog nivoa zaliha vode u akumulacijama.
Trenutno zatišje na tržištu, međutim, neće dugo trajati. U narednim danima može doći do nagle eskalacije, zbog činjenice da je šesti reaktor Kozloduj ušao u planirani remont i da na tržištu postoji deficit električne energije. Većina godišnjih ugovora ističe u novembru, a tržišni šokovi očekuju se i pre zaključenja novih ugovora.
Ko ima koristi od visokih cena
Iako se može činiti logičnim da viša cena električne energije omogućava proizvođačima da ostvare profit, to nije slučaj. Tačno je da je nuklearna elektrana Kozloduj u plusu sa impresivnih 135 miliona evra u periodu januar – avgust (u poređenju sa 83 miliona evra za celu 2018. godinu), ali ta sredstva su naknadno oduzeta od BEH-a i preneta gubitašima, TE Maritza istok 2, ili namenjena za otkup dugovanja kompanije Toplofikacija Sofia, umesto da su iskorišćena za energetske reforme i optimizaciju.
U praksi, najbolje prolaze oni koji su uspeli da kupe električnu energiju ranije po nižim cenama i sada je preprodaju uz veliku zaradu. Na primer, značajan deo električne energije iz nuklearne elektrane Kozloduj raspodeljen je već krajem 2018. i u januaru 2019. godine. Prema tržišnim izvorima, značajne količine električne energije iz NEK-a otkupili su trgovaci povezani sa Hristom Kovačkim. Jeftina električna energija može se izvoziti, preprodavati drugim trgovcima, isporučiti krajnjim kupcima itd. Iste kompanije, takođe, preprodaju električnu energiju Toplifikaciji Sofija, a u poslednja tri meseca, kada je cena na berzi izuzetno visoka, prodavali su energiju iz malih obnovljivih izvora, nakon pobede na tenderu u NEK-a.
Iako električnu energiju plaćaju mnogo više, kompanije nisu protestovale tokom poslednjeg meseca, kao što je to bio slučaj u julu. To se može objasniti sa dva moguća motiva. Prvo, u toku je izborna kampanja i poslodavci imaju sporazum s vlastima da trenutno ne postavljaju pitanje električne energije. Drugo, verovatnije objašnjenje jeste da su energetski intenzivne kompanije tokom leta osigurale električnu energiju i sada ih praktično ne zanimaju dnevne cene na akcijama.
Kozloduj je 28. juna prodala oko četvrtinu ukupne električne energije na slobodnom tržištu, za isporuku do kraja godine. Aukcija je izazvala veliki odziv, jer je menadžment kompanije je odlučio da prodaje po ceni koja je bila znatno niža od tržišne u tom trenutku. Asocijacija trgovaca električnom energijom u Bugarskoj tada je procenila da je elektrana propustila da zaradi oko 25 miliona evra – električna energija je prodata za 80 miliona evra, umesto za 105 miliona evra.
Iako je informacija bila nezvanična, kasnije je postalo jasno da su kupci električne energije najveći potrošači u zemlji – fabrike poput Stomana Pernik, KCM, Biovet i druge. A razlog dogovora bila je opasnost da će oni ostati bez električne energije zbog isteka ugovora. Međutim, ti ugovori ponovo ističu u novembru i kompanije će se opet naći u istoj situaciji. Tada bi se dogovor sa Kozloduj mogao ponoviti, a što je još važnije, elektrana će objaviti godišnju aukcije za 2020. godinu. To znači novu preraspodelu bazne energije u zemlji, a samim tim i trgovaca koji će je plasirati. U svakom slučaju, nivoi cena će biti još viši.
Izvor: capital.bg
