Problemi u proizvodnji uglja i struje u EPS-u traju već tri godine pa je stoga izvesno da su oni posledica sistemskih slabosti, a ne nepovoljnih vremenskih prilika
Ako nisu elementarne nepogode praćene poplavama, onda su problemi u Vreocima, gde su se pojavile pukotine i krenulo klizište. Ako nije klizište, onda je suša, ako nije suša, onda je debeli minus… Ovo su samo neki od razloga kojima Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” poslednje dve i po godine uporno pokušava da opravda pad proizvodnje električne energije. Upravo je to bio povod Pavlu Petroviću, predsedniku Fiskalnog saveta, da na „Kopaonik biznis forumu” kaže da ovo preduzeće znatno koči rast srpske privrede, te da naša zemlja zbog toga neće ove godine ostvariti planirani rast od 3,5 odsto, već da će on biti manji. Glavni razlog usporavanja na kraju prošle godine je pad u energetskom sektoru, odnosno problemi sa EPS-om.
I dok niko od zvaničnika, pa ni iz EPS-a, nije želeo ni da potvrdi ni da demantuje ove navode, ali ni da objasni ko je odgovoran za to što se ovakva situacija ponavlja, zvanična statistika ide naruku Fiskalnom savetu. Podaci pokazuju da je industrijska proizvodnja u Srbiji pala u januaru 2019. u odnosu na prethodnu godinu za 5,5 odsto, i to najviše zbog loše proizvodnje električne energije. Posmatrano po sektorima, rudarstvo je u januaru palo za 11 procenata na godišnjem nivou.Upitan šta bi po njegovom mišljenju mogao biti razlog za ovakvo stanje u EPS-u, ekonomista Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, za „Politiku” kaže da problemi u proizvodnji uglja i struje u EPS-u traju već tri godine, pa je stoga izvesno da su oni posledica sistemskih slabosti, a ne nepovoljnih vremenskih prilika.
– Sa promenljivim vremenskih prilikama suočavaju se i drugi proizvođači električne energije, koji su dominantno oslonjeni na termo i hidroelektrane, ali njima zbog toga ne opada proizvodnja. Osnovni problem EPS-a je nekompetentan menadžment, koji nije sposoban da efikasno organizuje proizvodnju uglja i struje. Stoga je suštinsko društveno i političko pitanje zbog čega takav menadžment opstaje na čelu EPS-a – kaže Arsić.
Odgovor na ovo pitanje je u karakteru aktuelnog režima, u kome je nečija lojalnost vladajućoj stranci važnija od njegove sposobnosti, stručnosti i poštenja. Drugim rečima, stanje u EPS-u predstavlja eklatantan primer u kome se daje prednost partijskim i drugim posebnim interesima u odnosu na interese društva, izričit je profesor.
Na pitanje da li krivac može biti, kako se spekuliše, sve lošiji kvalitet uglja, odgovara da konkretni razlozi pada proizvodnje uglja i struje od sredine prošle godine nisu poznati, jer se problemi u EPS-u prikrivaju.
– Prikrivanje problema u javnom preduzeću je sasvim neprimereno, jer je reč o preduzeću koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje je uz to u vlasništvu države, odnosno u krajnjoj instanci u vlasništvu građana Srbije. Umesto prikrivanja, menadžment EPS-a, predstavnici Ministarstva energetike i vlade trebalo bi detaljno da upoznaju javnost sa problemima u ovom preduzeću, njihovim uzrocima i planovima za njihovo rešavanje. Javnost bi trebalo da zna šta se događa u „Kolubari” i TENT-u, jer je reč o najvažnijim proizvođačima uglja i struje u Srbiji, koji bi to trebalo da ostanu i u narednim decenijama – kaže Arsić.
Proizvodnja uglja i struje su važne delatnosti u privredi Srbije, pa njihov podbačaj, dodaje Arsić, utiče na slabije rezultate ukupne privrede. Procenjuje se da je pad u proizvodnji električne energije i uglja u prošloj godini oborio BDP za oko 0,25 odsto. Srbija je prošle godine ostvarila suficit u spoljnoj trgovini električnom energijom od oko 10 miliona evra, ali bi ti rezultati bili znatno bolji da u poslednja dva meseca nije uvezeno struje u vrednosti od oko 40 miliona evra.
Izvor upućen u elektro-sektor, koji je insistirao na anonimnosti, kaže da godinama nismo otvorili nijedan novi rudnik, s obzirom na to da imamo značajnih otkrića litijuma kod Loznice („Jadar”) i zlata i bakra kod Bora. Nije tajna, kaže, da je u „Kolubari” ugalj iz godine u godinu sve slabijeg kvaliteta i da se glavni ugljeni sloj raslojava, odnosno ima sve više i veće međuslojeve peska i gline, kao i da ponire u dublje nivoe basena, u kojima ima prostora punih podzemnih voda, što znatno otežava i poskupljuje eksploataciju. Takođe, problem je i otvaranje planiranih kopova, koje je usporeno zbog eksproprijacije.
U „Kostolcu” je, ističe isti izvor, nešto bolja situacija što se kvaliteta tiče, ali i tu ima problema zbog kojih se ne može znatnije povećati proizvodnja. Postoje i razmišljanja da se kostolački ugalj transportuje u obrenovačku termoelektranu kako bi se podigao kvalitet kolubarskog uglja. Sada pokušavaju da ga energetski „podignu” mazutom, ali postoji pitanje isplativosti. Uz remonte pojedinih blokova, sve to dovodi do manje proizvodnje električne energije.
EPS ne treba da puni budžet
Na pitanje da li je loša slika o EPS-u uvertira za ulazak privatnog kapitala kako bi se prodao po što nižoj ceni, Arsić kaže da država treba da oslobodi preduzeće od socijalnih i fiskalnih funkcija.
– To znači da se cena struje postepeno povećava, kako bi se omogućio razvoj preduzeća, da se EPS oslobodi viška zaposlenih, kao i da preduzeće, koje ima velike potrebe za investicijama, prestane državi, koja ima suficit, da uplaćuje dividende u budžet – zaključuje on.
Izvor; Politika
