U prvoj godini strukturnih promena proizvodnja energije u EPS-u imala je sigurno najviše ambicioznih zadataka, ali i stalni strah da u svakom trenutku mora da funkcioniše punim kapacitetom
Uprkos posledicama katastrofalnih poplava iz 2014. godine, rezultati u proizvodnji energije u „Elektroprivredi Srbije“ u prošloj godini bili su impresivni, kaže u razgovoru za „EPS Energiju“ Dragan Jovanović, izvršni direktor za proizvodnju energije u EPS-u.
Jovanović ističe da je u 2015. godini, po veličini, ostvarena peta proizvodnja u poslednjih 15 godina od 35,6 milijardi kilovat-sati. Proizvodnjom iz sopstvenih izvora ostvaren je godišnji suficit u odnosu na ukupnu potrošnju od 2,28 milijardi kilovat-sati, odnosno oko 6,8 odsto. To je četvrti po obimu ostvareni suficit do sada. Čak 75 odsto suficita realizovano je od januara do juna, kada su HE ostvarile maksimalnu šestomesečnu proizvodnju. Proizvedeni kWh EPS-a u tom periodu bio je najjeftiniji i bili su najbolji uslovi za prihod od trgovine električnom energijom.
Šta je obeležilo 2015. godinu?
Posledice velikih poplava iz 2014. osećale su se i tokom 2015, naročito kod isporuka uglja termoelektranama, u pogledu i kvantiteta i kvaliteta. Dotoci na rekama bili su neravnomerni i u prvoj polovini godine bila je dobra hidroproizvodnja, ali su potom niski dotoci povećali vreme neradnih stanja hidroagregata. Prošla, 2015. bila je godina najvećih transformacija kroz koje je EPS prošao u istoriji. Polovinom godine promenjeni su pravni status i sva osnovna dokumenta kompanije, od godišnjeg programa poslovanja (GPP), elektroenergetskog portfelja, plana nabavki i svih ostalih akata. Sproveli smo planove i programe nabavki, remonte, ostvarili planirane proizvodnje i istovremeno reorganizovali ukupnu proizvodnju prema čisto funkcionalnom modelu.
Koje su prednosti tako organizovane proizvodnje energije?
Posle statusne promene 1. jula 2015, sa teritorijalnog principa prešlo se na funkcionalni model organizacije. U proizvodnji, ova promena je dovela do znatnih unapređenja funkcionisanja čitavog procesa. Prvi put u EPS-u proces proizvodnje tretira se celovito i koordinira između proizvodnje energije, proizvodnje uglja i trgovine. To je omogućilo jasnu vertikalnu organizaciju funkcija i rezultati su odmah bili vidljivi. Naravno, trebalo je i još je potrebno vremena da se potpuno usklade procesi, naročito sa ostalim funkcijama, kao što su finansije i korporativni poslovi. Prednost je i u tome da su prvi put za celu funkciju proizvodnje doneti zajednički ključni indikatori poslovanja, sa definisanim osnovnim elementima koji se redovno prate.
Šta se sve prati?
Prate se kumulativni planirani i ostvareni obimi proizvodnje TE, TE-TO, HE i obnovljivih izvora kroz procentualna ostvarenja i analizu u odnosu na uporedni period. Analiziramo i mesečni dovoz i potrošnju uglja, stanje deponija, mesečne dotoke Dunava i Drine i stanje akumulacija, mesečnu potrošnju mazuta po strukturi, izveštaj o realizaciji planskih i neplanskih zastoja… U oblasti održavanja i naknadnih ulaganja pratimo realizaciju plana javnih nabavki, usklađenost realizacije plana i programa remonta sa portfeljom, troškove za remonte i tekuće održavanje i usklađenost sa GPP. U oblasti zaštite životne sredine definišu se tačke mogućih ekoloških problema, ali i analizira svaka pojedinačna pozicija mogućeg incidenta. Stvoreni su uslovi da se smanje trajanja stanja tople i hladne rezerve, što je omogućilo veće iskorišćenje kapaciteta i veće suficite u proizvodnji.
U toku je druga faza reorganizacije, šta na tom putu čeka proizvodnju energije?
Druga faza reorganizacije trebalo bi da otvori vrata za potpunu primenu funkcionalnog modela upravljanja procesima, odnosno da se sve ono što je urađeno statusnom promenom učvrsti i organizacija dobije oblik koji će omogućiti punu horizontalnu koordinaciju i vertikalno upravljanje. Unificirali smo poslove proizvodnje i održavanja u svim proizvodnim delovima. Zajednički proizvodno-tehnički poslovi za racionalizaciju, optimizaciju i unapređenje operativnih poslova u proizvodnji izdvojeni su i smešteni u odgovarajuće sektore u upravi. To je urađeno i sa poslovima naknadnih ulaganja, investicija i inženjeringa. Posebna pažnja je posvećena procesima planiranja i analize u svim oblastima. Novi oblik organizacije obezbeđuje i bolju prohodnost kadrova kroz zajedničko funkcionisanje procesa i optimizaciju korišćenja postojećih kadrova. Prioritetan je prijem novih kadrova u eksploataciji i održavanju postrojenja sa novim informacionim tehnologijama.
Koji su to najvažniji strateški projekti u proizvodnji energije?
U prvoj godini strukturnih promena proizvodnja energije u EPS-u imala je sigurno najviše ambicioznih zadataka, ali i stalni strah da u svakom trenutku mora da funkcioniše punim kapacitetom. Proizvodnja nema taj luksuz da može da stane, da se priprema, organizuje, konsoliduje i nastavi da radi. Svi procesi moraju da se nesmetano sprovode uz stalno unapređenje. Osnovni strateški zadatak je stalno podizanje tehničke efikasnosti i borba za što jeftiniju proizvodnju kako bismo ostali konkurentni na otvorenom tržištu. A tržište je sve nestabilnije i već se nepredvidivo menja, uglavnom obarajući cenu električne energije.
Šta je ključno za veću konkuretnost?
Bitna su unapređenja u organizaciji održavanja, koja planiramo da sprovedemo u narednom periodu. Posebnu pažnju poklanjamo realnom planiranju proizvodnje i održavanja i izvršenju tih planova. Periodi remontnih radova se skraćuju, neplanski zastoji smanjuju i skraćuje se vreme otklanjanja kvarova. Unapređenje efikasnosti u proizvodnji je u direktnoj zavisnosti od primene savremenih informatičkih sistema za planiranje, praćenje i analizu proizvodnih procesa i održavanja. IT oprema je znatno primenjena u tehnološkim procesima proizvodnih jedinica, a korišćenjem telekomunikacionih sistema omogućeni su nadzor i analiza ostvarenih parametara. Kroz funkciju strategije traže se odgovarajuća rešenja za zatvaranje starih i neprofitabilnih kapaciteta. Strateški poslovi za proizvodnju energije u narednom periodu su svakako preostale revitalizacije termoblokova, i to TENT B2 već tokom ove godine. Tu su nastavak revitalizacije HE „Đerdap 1“, „Zvornik“ i „Vlasinskih HE“, kao i pripreme za revitalizaciju HE „Bistrica“, „Potpeć“ i reverzibilne HE „Bajina Bašta“. Važna nam je i izgradnja postrojenja za zaštitu životne sredine za smanjenje emisija kako bismo obezbedili rad, pre svega, termoblokova i posle 2023. godine. Osnovni strateški cilj je izgradnja zamenskih i novih kapaciteta. Očekujemo i dalje unapređenje energetske efikasnosti u proizvodnji, ali više očekujemo od efekata unapređenja energetske efikasnosti na strani potrošnje, posebno imajući u vidu smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži. Cilj je optimizacija, odnosno povećanje profitabilnosti proizvodnje. Jer ne smemo zaboraviti da će cene CO2 sertifikata značajno uticati na troškove proizvodnje električne energije iz uglja, odnosno na cenu iz portfolija EPS-a.
Da li će EPS-ova proizvodnja energije biti spremna da odgovori na sve zadate parametre u oblasti zaštite životne sredine koje nameću EU direktive?
Proizvodni kapaciteti EPS-a dominantno su opredeljeni za proizvodnju električne energije iz uglja. EU je zauzela vrlo čvrst kurs ka smanjenju štetnih emisija koje nastaju sagorevanjem uglja. Prateći svoje obaveze, saglasno Direktivama EU, EPS je u strategiju uvrstio sve značajnije termokapacitete u NERP (Nacionalni program za smanjenje emisija ). To podrazumeva da se na svim termoblokovima koji će ostati u radu izgrade postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, denitrifikaciju i prečišćavanje dimnih gasova radi otklanjanja koncentracije letećeg pepela. Pomoću donacija EU realizujemo projekte prečišćavanja otpadnih voda, a iz sopstvenih i kreditnih sredstava projekte savremenog transporta pepela i šljake, kao i zatvaranje starih objekata odlagališta pepela i šljake. Sa tim projektima termoproizvodnja imaće sve uslove za nesmetan rad i posle 2023. godine, kada ćemo, saglasno Direktivi o velikim ložištima, imati obavezu da smanjimo emisije u preporučene vrednosti. Zato se funkcija zaštite životne sredine stavlja na značajno mesto kao poseban sektor, dok operativni poslovi zaštite životne sredine ostaju u okviru proizvodnje. Važno je modernizovati osnovnu i pomoćnu opremu u elektranama uz primenu energetski efikasnijih tehničkih rešenja i ugradnju savremenih materijala i uređaja. U TE se očekuje povećanje proizvodnje električne i toplotne energije uz istu potrošnju uglja, a u HE povećanje iskorišćenja hidropotencijala i veća proizvodnja pri istoj hidrologiji na rekama.
Izvor; EPS Energija
