U Elektroprivredi RS nije bilo većih investicija i izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, a oscilacije u obimu proizvodnje uglavno zavise od hidrometerolških uslova kao i trajanju remonta termoelektrana. Investicije se uglavnom odnose na ulaganje u remonte već postojećih proizvodnih kapaciteta koji se nalaze pred velikim izazovima. Energetska Zajednica, najviši EU autoritet po ranije preuzetim obavezama, očekuje NERP – NPSE plan usaglašavanja ekoloških standarda u termoelektranama Republike Srpske.
Nacionalni plan smanjenja emisija (NPSE) za BiH pripremljen je u skladu sa smernicama Sekretarijata Energetske zajednice i odnosi se na smanjenje emisija sumpor-dioksida, azotnih oksida i čvrstih čestica iz velikih postrojenja za sagorevanje u BiH po entitetima – FBiH i RS.
Opcije za postojeća postrojenja za usaglašavanje sa odlukom Energetske zajednice i prilagođene direktive 2001/80/EC:
-Usaglašavanje sa graničnim vrednostima emisija ( investicije u opremu)
-Implementacija nacionalnog plana smanjenja emisija ( granične vrednosti)
-Ograničeni operativni vek ( opt out režim za blokove TE, 2018-2023 -20.000 radnih sati i nakon toga gašenje)
Gornje granice emisija (plafoni emisija) određene su za svaku godinu od 2018. do 2027. Izračunavanje gornjih granica je urađeno na nacionalnom nivou, prema udelu svakog pojedinačnog postrojenja obuhvaćenog NERP-om.
Mere za smanjenje emisija moraju biti preduzete na takav način da su ukupne emisije iz svih postrojenja ispod gornje granice na nacionalnom nivou.
Izračunavanje pojedinačnog udela za svako postrojenje urađeno je u skladu sa članom 4. direktive 2001/80/EC za sumpor dioksid, azotne okside i čvste čestice, kao proizvod protoka dimnih gasova i referentne granične emisije (GVE). Što se tiče plafona emisija za čvrste čestice, smanjenje je slično kao za sumpor dioksid, tj. ostaju isti između 2018. i 2023. i linearno se smanjujući do 2026. Ukupne emisije čvrstih čestica su ograničene na 2.222 t/godišnje u periodu od 2018. do 2023. i dalje se smanjuju do 780 t/godišnje u 2026. i 2027. godini..
Ni jedno veliko postrojenje nije implementiralo mere odsumporavanja. Neke termoelektrane planiraju ugradnju opreme za odsumporavanje, npr Ugljevik ima projekat odsumporavanja čiji je tender u toku. Pojedina postrojenja koriste tehnologije denitrifikacije (gorionik s niskom emisijom azotnih oksida, zagrejani sekundarni vazduh). Instaliranje opreme za smanjenje azotnih oksida dalo je značajne rezultate, posebno u TE Tuzla koja je zadovoljila zahteve LCPD. Smanjenje je evidentno i u TE Kakanj. Neka postrojenja su implementirala mere za smanjenje čestica upotrebom sledećih tehnologija: elektrostatički taložnici, vrećasti filter i vlažni postupak sa zaluženom vodom. Neka postrojenja su instalirala opremu za smanjenje emisija čestica.
NERP plan će krajem godine biti dostavljen Energetskoj Zajednici na proces razmatranja i odobrenja. Elektroprivrede BiH koje zajedno nastupaju u pravljenju plana imaju veliku odgovornost da projektuju svoje potrebe, investicije u modernizaciju opreme i mere za harmonizaciju sa strogim ekološkim propisima EU.
Strateška prednosti Republike Srpske koja se najvećim delom ogledala u viškovima struje iz hidroelektrana u perspektivi može biti smanjena ukoliko se odlučno ne pristupi modernizaciji termoelektrana koje u ovom trenutku podmiruju domaće potrebe. Paralelno sa modernizacijom postrojenja, i efikasnim aktivnostima na izgradnji novih postrojenja, od ERS-a se očekuje da realizuje proces optimizacije poslovanja i smanjenja troškova kroz aktuelni proces restruktuiranja.
Potencijalni problemi za ERS
Elektroprivredа Republike Srpske orgаnizovаnа je kаo sistem 12 preduzeća, od čega je Mješoviti Holding Elektroprivreda Republike Srpske a.d. Trebinje mаtično preduzeće 100% u vlаsništvu Republike Srpske i imа 65% učešćа u kаpitаlu zаvisnih preduzećа.
Svih jedaneaest zavisnih preduzeća su organizovana kao posebna pravna lica koja imaju svoje upravljačke organe i vlasničku strukturu, za 65% kapitala vlasnik je Mješoviti Holding Elektroprivreda Republike Srpske Matično preduzeće a.d. Trebinje.
Hidroelektrane i termoelektrane proizvedenu električnu energiju prodaju Mješovitom Holdingu Elektroprivreda Republike Srpske MP, a koji je dalje prodaje distributivnim preduzećima koji električnu energiju prosljeđuju krajnjim korisnicima. Mješoviti Holding Elektroprivreda Republike Srpske Matično preduzeće a.d. Trebinje pored funkcije upravljanja 11 zavisnih preduzeća, obavlja i funkciju posrednika proizvedene električne energije, kupovina od proizvođača i prodaja distributivnim preduzećima. Proizvedenu električnu energiju od proizvodnih preduzeća otkupljuje Matično preduzeće po cijeni koštanja uvećanoj za odgovarjuću maržu. Cijena koštanja (uključuje sve troškove proizvodnje električne energije) je različita od preduzeća do preduzeća, pa tako i otkupna cijena koju plaća Matično preduzeće. Dakle proizvodna preduzeća prodaju električnu energiju po različitim cijenama, pri čemu najefikasnija preduzeća dobijaju najmanju cijenu.
Da bi prikrili loše poslovanje u zavisnim preduzećima Elektroprivrede RS iz godine u godinu se friziraju finansijski izvještaji kako bi stanje izgledalo bolje nego što stvarno jeste, tvde lokalni mediji. Ako se pogledaju revizorski izvještaji u zadnjih nekoliko godina primjetno je da nezavisni revizor konstantno ukazuje na ogromne nepravilnosti u sačinjavanju finansijkih izvještaja, a koji su uglavnom odnose na ostvarenje finansijskih i ostalih prihoda koji su u najvećoj mjeri zaslužni za pozitivno poslovanje.
Teško je objasniti da preduzeća koja posluju pozitivno, pri čemu nema ulaganja u izgradnju novih kapaciteta imaju porast ukupnih obaveza za 560 miliona KM u zadnjih 11 godina. Posebno padaju u oči problemi naplate proizvodnih preduzeća od MH Holdinga za isporučenu električnu energiju, a izraženo je to slučaj za hidroelektrane, zaključuju kritičari iz RS.
Imajući u vidu da se ERS u ovom trenutku nalazi u kompleksnoj finansijskoj situaciji postavlja se pitanje da li će ERS moći da se izbori sa visokim finansijskim rizicima koji slede usled procesa harmonizacije sa ekološkim propisima EU. Usaglašavanje sa EU ekološkim propisima će dodatno opteretiti poslovanje ERS u situaciji kada je finansijski saldo ERS-a jako loš i kako kažu kritičari diskutabilan. Paralelno sa ovim izazovima ERS će morati da na jedan novi način započne restruktuiranje i optimizaciju troškova i poslovanja kompleksnog sistema.
Imajući u vidu nesporivi značaj ERS-a za Republiku Srpsku nadamo se da će nova strategija doneti bolje rezultate za gradjane i Vladu RS.
