Efikasna prekogranična trgovina električnom energijom povećava integrisanost regionalnog tržišta. Za više koristi od trgovine električnom energijom, potrebno nam je više investicija. Na regionalnom tržištu energije radi se o investicijama, ekonomskom razvoju, sigurnosti snabdevanja električnom energijom i socialnoj stabilnosti, prenosi sajt serbia-energy.eu
Interakcije između decentralizovanih odluka učesnika i mehanizama nose različite troškove i benefite za učesnike. Ciljevi definisani u regionalnoj energetskoj strategiji stvaraju konkurentno integrisano tržište energije, privlačeći ulaganja u energiju i obezbeđujući sigurno i održivo snabdevanje energijom. Poboljšanje energetske sigurnosti podrazumeva, između ostalog, promovisanje raznovrsnosti, efikasnosti i fleksibilnosti u okviru energetskih sektora u oblastima regiona, kako bi bili spremni da odgovore na vanredne situacije u vezi sa energijom, a naročito promovisanje regionalne saradnje sa svim igračima na tržištima energije. Energetska sigurnost je blisko poveazana sa blagovremenim ulaganjima u snabdevanje energijom u skladu sa ekonomskim razvojem i potrebama zaštite životne sredine. To uključuje povezivanje novih proizvodnih i prenosnih kapaciteta, integrisanje tržišta energije, unapređenje sigurnosti snabdevanja, i poboljšanje pouzdanosti i kvaliteta pruženih energetskih usluga. Sigurnost snabdevanja je sposobnost jednog elektroenergetskog sistema da obezbedi adekvatno i sigurno snabdevanje strujom u normalnim uslovima, u konkretnoj oblasti. Indikator sigurnosti snabdevanja izvodi procenu poboljšanja sigurnosti snabdevanja iz rezultata simulacije zasnovane na tržištu kada se sprovede neki proizvodni ili prenosni investicioni projekat. Čvršća i jača koordinacija među učesnicima na regionalnom tržištu treba da poboljša sve ove mehanizme, a regionalna saradnja treba da poboljša nivoe investicija i sigurnost snabdevanja.
EU Direktiva 2005/89/EC utvrđuje mere usmerene na očuvanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta električne energije EU, adekvatan nivo povezanosti između zemalja članica, adekvatan nivo proizvodnog kapaciteta i ravnoteže između ponude i potražnje. Prilikom usvajajanja mera sprovođenja politike, zemlje članice moraju uzeti u obzir neke elemente, naročito potrebu da [18] se obezbedi kontinuitet snabdevanja električnom energijom, ispita unutrašnje tržište i mogućnosti prekogranične saradnje u vezi sa sigurnošću snabdevanja strujom; umanje dugoročni efekti rasta potražnje za strujom; uvede jedan stepen raznovrsnosti u proizvodnji struje kako bi se obezbedila razumna ravnoteža između različitih primarnih goriva; promoviše energetska efikasnost i upotreba novih tehnologija; neprestano obnavljaju prenosne i distributivne mreže kako bi se održale performanse.
Direktiva o električnoj energiji 2009/72/EC već predviđa tenderske postupke za nov proizvodni kapacitet u interesu sigurnosti snabdevanja. Stoga, sigurnost snabdevanja sastoji se od pet “A” elemenata:
– raspoloživost (availability): raspoloživost i fizičko postojanje dovoljnih izvora energije; davanje prioriteta domaćim energetskim resursima,
– dostupnost (accessibility): pristup prekograničnim interkonektorima, domaća infrastruktura, skladišni kapaciteti i rute snabdevanja sa dovoljnim kapacitetom i nediskriminatornim pristupom,
– pristupačnost (affordability): cene za snabdevanje energijom i usluge transporta biće transparentne prema razumnim troškovima,
– prihvatljivost (acceptability): istraživanje i eksploatacija moraju biti bezbedni po životnu sredinu i uzimati u obzir održivost,
– prilagodljivost (adaptability): obezbeđivanje tehničkog integriteta (kodeksa i standarda) i kvaliteta energije (fizički i hemijski sastav) između međusobno povezanih energetskih sistema.
Kratkoročno se sigurnost fokusira uglavnom na rizik od tehničkog kvara u sistemu (operativni), ekstremne vremenske uslove ili iznenadne poremećaje u uvozu – kvantifikacija poremećaja u snabdevanju. Srednjeročno: Poremećaj u snabdevanju iz glavnih izvora snabdevanja i ponavljane ili hronične nestašice u snabdevanju, kao što su nestašice struje – procenjivanje adekvatnosti sistema da opsluži potražnju. Dugoročno: strateško dugoročno planiranje resursa, kao što su raspoložive rezerve gasa, uvozne rute, itd. – osmišljavanje strategija i politika za narednih 10-20 godina.
Svi indikatori treba imaju ponderisani prosek koji govori koliko uticaja on ima na sigurnost snabdevanja. Najbolji test tih indikatora je scenario kada imamo maksimalno opterećenje sa ekstremno hladnim vremenskim uslovima (zima) ili ekstremno toplim vremenskim uslovima (leto) ili kada imamo maksimalno opterećenje (tokom proleća). Stoga, kombinacije ovih zbirnih indikatora sa ponderisanim prosekom za svaki od njih mogle bi da daju najbolje performanse za sigurnost snabdevanja.
Investitori imaju poverenja u stabilan politički i regulatorni režim, da će tvorci politike i regulatori odoleti iskušenju da intervenišu kada cene dostignu veoma visoke nivoe i ostanu na njima, investitori su zadovoljni što povraćaj njihove investicije dolazi od retkih skokova cena. Sve dok se ne ispune ovi uslovi, nema garancije, čak ni kad se jednom završi proces integracije tržišta električne energije EU, da će „energy-only“ tržište biti u stanju da samo pruži potreban nivo adekvatnosti resursa i fleksibilnosti sistema. Treba obezbediti potpunu kompatibilnost bilo kog aranžmana za kompenzaciju kapaciteta sa unutrašnjim tržištem energije. Omogućavajuća investiciona klima treba da promoviše učešće novih tehnologija i da odgovore traži na tržištima pomoćnih usluga.
Sa većim profilima rizika, investitori traže zaradu koja se zasniva, kako na vrednosti kapaciteta interkonektora vođenoj osnovnim razlikama u ceni (intrinsički), tako i na nestabilnosti (ekstrinsički), kako bi opravdali veće prihode. Uz to, na konzervativnijem kraju spektra kreditiranja, investitori će želeti da budu izloženi veoma malom broju tržišnih rizika ali, u isto vreme, postoji neizbežno veći rizik u meri u kojoj će ekstrinsička vrednost biti realizovana. Dok je spajanje tržišta nedvosmisleno dobra stvar za efikasnost prekogranične trgovine, ono predstavlja dodatni izazov za investicione projekte budući da će prihodi za vlasnike interkonektora proizilaziti direktno iz neizvesnih i nestalnih razlika u ceni na dan-unapred aukcijama koje se obično koriste za spajanje tržišta. Spajanje tržišta bez pratećeg hedžinga (upravljanje rizikom i zaštita od rizika) ili opcija dugoročnog ugovaranja ima značajan uticaj na privlačenje investicija i finansiranje, kao i na pokrivanje troškova. VOLL (vrednost izgubljenog opterećenja) predstavlja cenu neisporučenog kWh. Procena VOLL-a u međunarodnim studijama je od minimalnih 3 €/kWh do 12 €/kWh (slika 6). U regionu Jugoistočne Evrope možemo proceniti da je VOLL najmanje 4 €/kWh.
FTR (Finansijska prava prenosa) odnosi se na transakciju iz zone u zonu, pri čemu se ne mora navesti kojom rutom električna energija putuje iz jedne zone u drugu. To je korisno, kako za OPS jer može da bolje izračuna ATC (prosečan ukupni trošak), tako i za korisnika, koji takođe ne mora da brine o konkretnoj ruti. Tržište finansijskih derivata organizovano od strane trećih lica može da ponudi mogućnosti prekograničnog hedžinga za učesnike na tržištu kao što je CfD (Ugovor o finansiranju razlike). Ugovor o finansiranju razlike (CfD) znači da dve saugovorne strane dobrovoljno ugovaraju egalizacionu isplatu između sebe koja pretvara buduću izloženost promenljivoj ceni u fiksnu cenu. CfD može biti kupljen kako bi se hedžovale prostorne razlike u ceni između cenovnih područja. Takođe je moguće hedžovati rizik cenovnog područja razmenom seta CfD-a za razliku između sistemske cene i cena u različitim područjima.
Obaveza Finansijskih prava prenosa (FTR) je pravo na naplatu (ili obaveza plaćanja) razlike u ceni u vezi sa zagušenjem u prenosu između odredišta i porekla za konkretnu ugovornu količinu. Opcija Finansijskih prava prenosa (FTR) je pravo na naplatu od razlike u ceni povezane sa zagušenjem u prenosu između odredišta i porekla za konkretnu ugovornu količinu. Ukoliko je razlika u ceni negativna, isplata je nula. CfD ne može da zameni prava prenosa zato što ne postoji priorodna ravnoteža između ponude i potražnje u svim zonama ponude pa stoga ni ravnoteža između prirodnih kupaca /prodavaca CfD-a. OPS-ovi su prirodni prodavci prenosnog kapaciteta i prodavaće prava prenosa između svih zona ponude. Sistem finansijskih prava prenosa (FTR) je napravljen da bi se omogućilo proizvođačima da se zaštite od neizvesnosti u troškovima zagušenja. Ova prava bila bi definisana kao prava od-tačke-do-tačke ili od-tačke-do-oblasti koja bi platila razliku između cene jedne lokacije i cene na drugoj lokaciji ili ponderisani prosek cena za nekoliko lokacija, respektivno.
Mera za rešavanje ovog problema bila bi Finansijsko pravo prenosa koje kompenzuje razliku u ceni između cene jedne lokacijske oblasti i sistemske cene za oblast spojenog tržišta (obično prosek lokacijskih cena u toj oblasti ponderisan obimom trgovanja). Međutim, takvo rešenje bi zahtevalo čvrstu saradnju jer bi se primaoci pojedinačnih renti zagušenja i oni koji plaćaju nosiocima FTR-a razišli. Bio bi potreban zajednički mehanizam naplate i kompenzacije svih OPS-ova uključenih u spajanje tržišta zasnovanog na tokovima snaga. FTR je pravo na potraživanje sume novca ekvivalantne vrednosti viška zagušenja. Ako ste proizvođač koji se nalazi u oblasti niskih cena, vi ste indiferentni između toga da li ćete zaista izvoziti u oblast visokih cena, ili prodavati po nižoj ceni i uzimati vrednost FTR-a. Ako ste kupac u opterećenju u oblasti visokih cena, indiferentni ste između toga da li ćete uvoziti iz oblasti niskih cena ili kupovati u oblasti visokih cena i zarađivati vrednost FTR-a. Stoga je FTR ekvivalentan finansijskom proizvodu koji je u smislu vrednosti jednak posedovanju pristupa interkonektoru. Ali to funkcioniše dobro samo u meri u kojoj su uspostavljene čvrste tržišne cene sa obe strane linka, a postoji proces spajanja koji da poveže ta dva tržišta. Isplata FTR-a je razlika u ceni između odredišta i izvora puta obim FTR-a (MW). U slučaju opcija FTR-a, ako je razlika u ceni između odredišta i izvora negativna, onda je isplata FTR-a nula. Sa druge strane, obaveze FTR-a mogu imati ili negativnu ili pozitivnu isplatu u zavisnosti od oblasne razlike u cenama i definicije pravca FTR-a.
Evropsko rešenje za integraciju tržišta električne energije je konverzija u jedno moguće rešenje sa njegovim pozitivnim i negativnim implikacijama za razvoj prekogranične trgovine električnom energijom.
Dodatni kriterijumi za širenje elektroenergetskog sistema definisani su sa najboljim učinkom njihovog kombinovanja i naročito uzimajući u obzir socijalnu zaštitu i socio-ekonomske troškove zagušenja. Izbor dodatnih kriterijuma za optimalno širenje elektroenergetskog sistema zavisi od nekoliko indikatora kao što je broj sati zagušenja, troškovi zagušenja, maksimizacija socijalne zaštite, složen i prost indikator investicije, optimizacija raspodele prenosnih kapaciteta između različitih vremenskih okvira, poboljšana sigurnost snabdevanja i drugo. Moguće je koristiti kombinovanje podsticajnih šema u jedan indeks za prekograničnu trgovinu. Kombinacija zbirnih indikatora sa ponderisanim prosekom za svaki od njih mogla bi da da najbolji učinak za sigurnost snabdevanja na regionalnom tržištu struje, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
