Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice iz 2005. godine, čija je Republika Srbija potpisnica, propisana je obaveza država potpisnica da se usklade sa odgovarajućim Direktivama Evropske unije u oblasti energetike. Ovakvu obavezu Republika Srbija ima i kao kandidat u postupku pristupanja Evropskoj uniji i harmonizacije svog zakonodavstva sa komunitarnim pravom. Upravo u cilju harmonizacije sa komunitarnim pravom, Republika Srbija je sukcesivno usklađivala svoje propise u oblasti energetike, a ovaj proces je rezultirao usvajanjem novog Zakona o energetici koji je Narodna Skupština Srbije usvojila 29. decembra 2014. godine.
Zakon o energetici u oblasti prirodnog gasa se u najvećoj meri uskladio sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta br. 2009/73/EC od 13.jula 2009. godine koja se tiče zajedničkih pravila za unutrašnje tržište prirodnim gasom kojom se stavlja van snage Direktiva 2003/55/EC[1]. Osnovni cilj kako Direktive tako i Zakona o energetici je liberalizacija tržišta, obezbeđivanje slobode obavljanja delatnosti i slobodnog pristupa sistemu svim trećim licima, što bi trebalo da rezultira unapređenjem kvaliteta obavljanja delatnosti transporta prirodnog gasa, povećanjem konkurencije u ovoj oblasti i nižim cenama za krajnjeg potrošača.
Zakon o energetici, po ugledu na Direktivu 2009/73/EC propisuje da delatnost transporta prirodnog gasa može obavljati privredno društvo koje u svom vlasništvu ima transportni sistem i koje je vlasnički i upravljački nezavisno od privrednih društava koja se bave proizvodnjom, snabdevanjem i distribucijom prirodnog gasa. U odnosu na osnovni model organizovanja obavljanja delatnosti transporta prirodnog gasa posredstvom modela operatora transportnog sistema, Zakon o energetici pravi konceptualnu razliku u odnosu na Direktivu. Naime, Zakon zahteva da ista lica ne budu ovlašćena da upravljaju operatorom transportnog sistema i privrednim društvima koja se bave proizvodnjom, snabdevanjem odnosno distribucijom prirodnog gasa, dok Direktiva umesto termina „upravljanje“ koristi termin „ostvarivanje kontrole“ koji je širi po svom značenju.
Direktiva prepoznajući da na dan njenog donošenja u mnogim zemljama Evropske unije već duže vreme postoji integrisan sistem obavljanja različitih energetskih delatnosti u oblasti prirodnog gasa, te da bi njihovo razdvajanje zahtevalo određeni tranzicioni period, dopušta dva dodatna modela organizovanja operatora transportnog sistema i to: (a) nezavisni operator sistema, i (b) nezavisni operator transporta. Zakon o energetici podržava strategiju razdvajanja energetskih delatnosti i organizaciju operatora transportnog sistema na nezavisnim osnovama, s tim da daje nejasan kriterijum kada se mogu primeniti dodatni modeli. Tako, za razliku od Direktive koja se jasno poziva na datum njenog stupanja na snagu, Zakon o energetici se poziva na momenat „pre roka određenog u skladu sa obavezama Republike Srbije preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima“.
Osnovna obeležja dodatnih modela su sledeća. Nezavisni operator sistema nema transportni sistem u svom vlasništvu a vlasnički i upravljački je nezavistan od vertikalno integrisanog preduzeća. S druge strane, nezavisni operator transporta ima transportni sistem u vlasništvu, vlasnički je povezan sa vertikalno intergisanim preduzećem, dok se treba obezbediti njegova upravljačka nezavisnost. Za razliku od Direktive koja pravi jasnu distinkciju između ovih dodatnih modela u pogledu kriterijuma vlasništva nad transportnim sistemom, Zakon o energetici to ne čini dovoljno jasno, utvrđujući da nezavisni operator transporta ima transportni sistem, što se može razumeti kao pravo svojine nad transportnim sistemom, ali i kao držanje transportnog sistema po osnovu ugovora o zakupu ili nekom drugom sličnom osnovu.
Dodatna nejasnoća koju Zakon o energetici pravi u odnosu na Direktivu u odnosu na dodatni model nezavisnog operatora sistema ogleda se u tome što u istom članu Zakon o energetici najpre isključuje primenu člana koji zahteva vlasničko odvajanje, a nakon toga zahteva da nezavisni operator sistema ispunjava uslove propisane tim istim članom.
Dalje, za razliku od Direktive koja u pogledu dodatnog modela nezavisnog operatora transporta jasno propisuje korporativni način organizovanja – dvodomni sistem uz obavezno konstituisanje nadzornog odbora, Zakon o energetici ne sadrži odredbu koja propisuje da nezavisni operator transporta mora biti organizovan kao dvodomno društvo, iz čega dalje proizilazi niz nedorečenosti, uključujući i to da po Zakonu o energetici u skupštini akcionara nezavisnog operatora transporta treba da budu nezavisna lica, što je potpuno suprotno ideji ovog modela koji upravo podrazumeva vlasničku povezanost, koja se, između ostalog, ostvaruje i kroz učestvovanje vlasnika u radu skupštine.
Još jedna upadljiva neusklađenost Zakona i Direktive ogleda se u različitim uslovima koje treba da ispuni lice zaduženo za praćenje programa nediskriminatornog ponašanja, koje mora da imenuje nezavisni operator transporta. Direktiva zahteva da ovo lice ispunjava uslove koje moraju da ispune članovi nadzornog odbora i uprava nezavisnog operatora transporta, dok Zakon o energetici zahteva da ovo lice ispunjava uslove iz člana 225. Zakona koji se odnosi na operatora transportnog sistema i njegovu vlasničku i upravljačku odvojenost od privrednih društava koja obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja prirodnog gasa.
Analizirajući novi Zakon o energetici u odnosu na Direktivu 2009/73/EC, može se zaključiti da se zakonodavac u velikoj meri rukovodio odredbama Direktive, nekad izričito a nekad posredno, u skladu sa njenim smislom i duhom. Iako je prilikom donošenja ovog Zakona zakonodavac zasigurno imao nameru da suštinski implementira odredbe Direktive, u čemu je u određenoj meri i uspeo, postoji niz odredbi koje već sada izazivaju polemiku kako zbog nedovoljne jasnoće i nepreciznosti, tako i zbog strožije propisanih uslova u odnosu na uslove propisane Direktivom. Kakva će biti svrsishodnost ovakvog regulisanja vlasničkog razdvajanja kao i prepreke koje mogu potencijalno da nastanu prilikom primenjivanja ovih odredbi, ostaje da se vidi u praksi.
JPM Janković Popović Mitić
Jelena Gazivoda, Nikola Đorđević i Milica Stojanović
[1] U originalu: Directive 2009/73/EC of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 concerning common rules for the internal market in natural gas and repealing Directive 2003/55/EC, Official Journal of the EU L 211/94.
