Zaštita životne sredine je oblast od izuzetno velikog značaja za Srbiju i nezaobilazna stanica na našem putu ka Evropskoj uniji. U ovoj oblasti predstoje veliki poslovi u koje će, prema procenama, biti uloženo 10,6 milijardi dolara. Samo za rešavanje problema otpadnih voda potrebno je 5,5 milijardi dolara.
Od svih propisa koje naša zemlja treba da prilagodi u procesu pristupanja Evropskoj uniji, trećina se odnosi na zaštitu životne sredine, rekla je Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, na jučerašnjoj konferenciji „Zaštita životne sredine i cena usklađivanja sa EU standardima“, koju je organizovao Danas konferens centar.
Da bi se realizovale neophodne investicije u ovoj oblasti, treba obezbediti stabilan sistem finansiranja zaštite životne sredine i pripremiti infrastrukturne projekte sa kojima Srbija može da aplicira za sredstva iz fondova Evropske unije.
Po rečima Snežane Bogosavljević Bošković, uspostavljen je sistem upravljanja ambalažnim otpadom. Do kraja meseca bi, kako je naglasila, trebalo da bude usvojena uredba o utvrđivanju plana uklanjanja ambalažnog otpada za period od naredne do 2019. godine. Ovom uredbom će biti definisani ciljevi za iskorišćavanje i reciklažu ove vrste otpada. Sredstva za reciklere u iznosu od 1,5 milijardi dinara će, po njenim rečima, biti obezbeđena u najkraćem roku.
Ministarstvo će, kako je istakla ministarka, pojačati sistem kontrole trošenja namenskih sredstava u šta će biti uključeni svi nadležni organi i inspekcije.
Za Srbiju je veoma važno da u procesu pristupanja Evropskoj uniji uskladi propise koji se odnose na zaštitu životne sredine sa evropskom regulativom. To je bitno pre svega jer investitori u ovoj oblasti žele da ulažu u stabilnom i usklađenom sistemu, rekao je Rajner Frojnd, menadžer za projekte zaštite životne sredine i poljoprivrede Misije EU u Srbiji.
Kompanija Sekopak je, po rečima direktorke Violete Belanović Kokir, za četiri godine sakupila i poslala na reciklažu 90.000 tona ambalažnog otpada, a sakupljanje je sada šest puta veće nego kada je preduzeće počelo sa radom. U sakupljačku mrežu i reciklažna preduzeća ova kompanija je uložila tri miliona evra od 2010. godine.
Istraživanje, po njenim rečima, pokazuje da je 30 odsto stanovnika ekološki svesno i spremno da odvaja ambalažni otpad, a do 67 odsto građana bi ambalažu izdvajalo iz ostalog otpada posle edukacije.
Ovogodišnji cilj Sekopaka je da sakupi i pošalje na reciklažu 30 odsto ambalaže koja je puštena u promet, navela je Belanović Kokir.
U ovoj oblasti naša zemlja bi rezultate za koje je državama članicama EU trebalo i 20 godina mogla da dostigne u narednih deset, a da bi se to postiglo, neophodno je nastaviti sa ulaganjem u sakupljačke i reciklažne kapacitete, urediti zakonsku regulativu i pojačati nadzor inspekcije.
– Situacija u našoj zemlji je u ovom trenutku takva da se za životnu sredinu izdvaja 45 evra po stanovniku. U takvim uslovima teško je dobro upravljati ekologijom, a da bi se krenulo dalje, neophodna je sinergija svih – rekao je Siniša Mitrović, specijalni savetnik predsednika Privredne komore Srbije. Treba, po njegovim rečima, pokušati da ulaganja u ovu oblast ne budu trošak već mogućnost zarade. „Ako moramo da nabavljamo uređaje za otpadne vode, da uredimo deponije i napravimo centre za reciklažu, daleko je bolje da za to angažujemo domaću privredu nego da po opremu idemo u inostranstvo“, istakao je Mitrović.
Prema rečima Predraga Jelenkovića, koautora knjige „Odnosi s javnošću u oblasti zaštite životne sredine“, istraživanje u kome su ispitanici bili učenici završnih razreda osnovnih i srednjih škola pokazalo je da većina njih smatra da bi štampani mediji i televizijske stanice jednom nedeljno trebalo da pripremaju priloge o zaštiti životne sredine. Najveći broj učenika se sa temama iz oblasti zaštite životne sredine upoznaje preko elektronskih medija, manje preko štampanih.
– Trećina učenika smatra da bi ekologija trebalo da bude uvedena kao poseban predmet, trećina misli da to nije potrebno. Međutim, po mišljenju većine ispitanika, čak 77 odsto njih, razmere zagađenja kod nas su velike – kaže Jelenković.
Da bi se realizovali projekti u oblasti zaštite životne sredine, neophodno je, kako je rekao Aleksandar Vesić, pomoćnik u Ministarstvu poljoprivrede, uposliti i nove kadrove. Oni nedostaju na svim nivoima – od republike do lokalnih samouprava i ministarstvo traga za načinom kako da obezbedi sredstva za zapošljavanje stručnjaka. „Ulagano je u izgradnju kapaciteta, obučeni su kadrovi, ali oni odlaze iz zemlje“, rekao je Vesić.
Izvor; Danas
