Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić najavio je da će do kraja godini biti usvojen novi Zakon o geološkim istraživanjima i rudarstvu. Zakon se nalazi u fazi nacrta i, prema očekivanjima,trebao bi biti predstavljen u oktobru, nakon čega će biti upućen na mišljenje nadležnim ministarstvima. Podobijanju pozitivnog mišljenja Vlade, predlog zakon će ući u redovnu skupštinsku proceduru. Usvajanje ovog zakona uslov je za donošenje Strategije upravljanja mineralnim resursima.
Da podsetimo, važeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima usvojen je 2011.godine, da bi se već 2012. krenulo sa pripremama novog zakona. U januaru 2013. najavljeno je predstavljanje Zakona i njegovo brzo usvajanje. Međutim, nakon održana tri kruga javnih rasprava i uloženog velikog broja primedbi i sugestija od strane investitora i stručnjaka, postalo je jasno da će tekst morati da pretrpi izvesne izmene. Poslednji Nacrt zakona obajvljen je u januaru ove godine, neposredno pre raspisivanja vanrednih izbora, što je za posledicu imalo novo odlaganje.
– Naš cilj nije bio da usvojimo zakon na brzinu, već smo vodili računa da zaštitimo interes države, ali i da obezbedimo sigurnost za investitore. U javnoj raspravi učestvovali su predstavnici zainteresovanih kompanija, kao što su NIS i kanadske firme koje se bave istraživanjima u Srbiji,ali i profesori Rudarsko-geološkog fakulteta, stručnjaci iz „Kolubare”, „Kostolca”, Rudarskog instituta i brojni drugi – kaže Tomislav Šubaranović, član radne grupe za izradu zakona i bivši državni sekretar u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostronog planiranja.
Značajna novost jeuvođenje licenci za komapnije, pored licenci za fizičkih lica. To znači da kompanija neće moći da se bavi poslovima vezanim za rudarstvo i geologiju ukoliko nije licencirana, što će prema mišljenju dr Vladimira Pavlovića, profesora Rudarsko-geološkog fakulteta i člana radne grupe za izradu zakona, podići nivo rudarske struke.
– Predlogom zakona definisane su sirovine koje su od interesa za državu, što je bitno sa aspekta rešavanja administrativnih problema u fazama istraživanja i eksploatacije. Zakon bi trebao da ubrza dobijanje dozvola za eksploataciju građevinskog materijala, s obzirom da procedura i izrada elaborata sada traju i do dve godine. Investicije u rudarstvu finansijski su veoma zahtevne i teško se vraćaju, uz to, finalni proizvod je relativno jeftin. Zbog toga je brzina značajan faktor za investitora kada donosi odluku o ulaganju. Verujem da ćemo novim zakonskim odredbama uvesti preciznija rešenja i brže donošenje odluka, što iće na ruku investitorima, a samim tim i državi – kaže prof. Pavlović.
Naziv zakona je promenjen u Zakon o geološkim istraživanjima i rudarstvu, što je adekvatno sa aspekta tehnoloških procesa, jer hronološki prvo idu geološka istraživanja, zatim projektovanje i na kraju eksplotacija ležišta, objašnjava prof. Pavlović.
Prva verzija Nacrta novog Zakona predviđala je obavezno strateško partnerstvo investitora sa državom u istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina koje su označene kao strateške, gde bi državasa 51 odsto bila većinski partner. To je ujedno i odredba na koju je iznet najveći broj primedbi od strane investitora ali i stručnjaka. Šubaranović objašnjava da je cilj ove odredbe bio da se investitori primoraju da, nakon istraživanja i eksploatacije, uđu u proces prerade rude i stvaranja finalnog proizvoda, što bi doprinelo otvaranju novih radnih mesta, većem profitu i ulaganju u infrastrukturu.
U novoj verziji Zakona ova odredba je izmenjena tako da strateško partnerstvo sa državom nije obavezno, već se može realizovati na zahtev investitora, ako onu tome vidi svoje interes. Država sasvim izvesno ne bi ni imala dovoljno novca da uđe kao većinski partner u sve projekta koji se tiču strateških sirovina, a to su sve energetske i metalične sirovine, izuzev građevinskih – ugalj, nafta, gas, uljni škriljci, zlato, srebro, nikal, itd.
Određivanje visine rudnih renti bilo je jedna od najproblematičnijih tački prvobitnog predloga novog zakona. Naime, primedbe investitora odnosile su se na predviđeno povećanje naknada, pre svega rudnih renti, kao i zato što nije bilo precizirano kako se one određuju.
– Utvrđivanje rudnih renti je još u prošloj fazi preneto u nadležnost Ministarstva finansija i ova oblast će biti regulisana posebnim Zakonom o naknadama za kroišćenje javnih dobara. Mi smo dali predlog visine naknada u kome stoje maksimalne vrednosti preko kojih se ne može ići. Tako visina rudnih renti zavisi od nivoa investicija, trenutne vrednosti proizvoda na tržištu, a u obzir smo uzeli i cene u okruženju. Naknade će se utvrđivati na godišnjem nivou, kao što sejednom godišnje donosi Uredba koja se odnosi na građevinske materijale – kaže Šubaranović.
Profesor Pavlović ocenjuje da je rešenje kojim se određuje maksimalni iznos rudnih renti optimalno, jer tako investitor unapred zna šta može da očekuje. Visina rudne rente pre svega zavisi od nivoa ulaganja, tako da što se dublje ulazi u tehnološki proces i ide ka finalnijem proizvodu, to je bolje za državu, pa će samim tim i rudna renta biti manja.
Naši sagovrnici ističu kao dobre strane novog zakona definisanje sirovina koje su od strateškog značaja. Na taj način država lakše može da proglasi svoj interes, što je bitno sa aspekta bržeg pribavljanja potrebnih dozvola. Jedna od najznačajnijih novina tiče se upravo ovog pitanja, jer će se dozvole ubuduće dobijati u Ministarstvu rudarstva i energetike. Nakon overe elaborata i uplate takse, investitor će se obraćati resornom ministrstvu, koje će prikupljati sve zahteve i kontaktirati druga ministarstva i lokalne samouprave u cilju prikupljanja potrebne dokumentacije.
Na sugestiju privatnog sektora, bankarska garancija je snižena na pet procenata vrednosti istraživanja. Kao uslov za dobijanje dozvole prvobitnim Nacrtom je bila predviđena bankarska garancija od 10 procenata vrednosti istraživanja, a dakompanijama koje budu ispoštovale predviđene rokove bude vraćen pun iznos garancije. Cilj ove odredbe je da se spreči zauzimanje istražnog prostora koji je nemoguće istražiti u zakonskom roku od tri godine, čemu su pribegavale pojedine kompanije kako bi konkurentimaonemogućile istraživanje.
Važećim Zakonom lokalne samouprave imaju ovlašćenja da vrše inspekcijski nadzor i izdaju rešenja kada je reč o građevinskim mineralnim sirovinama i geotermalnim izvorima za ličnu upotrebu. Šubaranović ističe da je ideja zakonodavca bila da se zaposli što veći broj ljudi, ali da se u praksi postgnuti loši rezultati. Od 123 opštine, samo 9 lokalnih samouprava je prihvatilo ovu obavezu. Zbog toga je novim Nacrtom zakona predviđeno da poslove inspekcijskog nadzora obavlja isključivo resorno Ministarstvo, što je propisano i za metalične sirovine.
Najznačajniji projekti
Strane kompanije su od 2003. godine u istraživanje mineralnih ležišta u Srbiji uložile više od 300 miliona evra. Investicije bi se značajno uvećale otvaranjem rudnika, i tada bi se moglo govoriti o milijardama dolara.
Najveći investitor u ovoj oblasti, kanadska kompanija Avala Resources, od 2005. godine je u istraživanje zlata i bakra na više lokacija (Bigar, Kraku Pešter, Korkan) uložila 117 miliona evra.Druga kanadska kompanija, Dunav Resourcesbavi se istraživanjem zlata, bakra i molibdena (Mačkatica, Kiseljak i dr.) i investirala je 45 miliona dolara. Ove dve kompanije su u julu objavile spajanje, što će doprineti integraciji njihovih istraživačkih aktivnosti u Srbiji i smanjenju troškova upravljanja. Itraživanjem zlata i bakra bavi se i Rakita Exploration, ogranak američke kompaninje Freeport McMoran, koja je od 2010. godine u istraživanja u Brestovcu investirala 15 miliona dolara.
U projekat „Jadar” koji realizuje australijski gigant Rio Tintoi koji se bavi se istraživanjem jednog od najvećih nalazišta litijuma u svetu, do sada je uloženo 70 miliona dolara.Jadarit je jedinstven mineral koji istovremeno sadrži rude bora i litijuma, čija je široka primena moguća je u informacionim tehnologijama, građevinarstvu i poljoprivredi.
Istraživanja su pokazala da bi rezerve u dolii Jadra mogle zadovoljiti značajan deo globalnih potreba za litijumom.Tražnja za litijumom mogla bi se udvostručiti u periodu do 2017. godine,velikim delom zahvaljujući očekivanom rastu proizvodnje baterija na punjenje. Pretpostavka je da će ostati stabilna tražnja za drugim proizvodima na bazi litijuma, kao što su keramika, staklo, maziva, aliminijum, farmaceutski i hemijski proizvodi i polimeri.
Izvor; Serbi Energy
