Kada bi se napravila bukvalna paralela između „Elektroprivrede Srbije” i „Naftne industrije Srbije”, mada je ona suštinski nemoguća jer je, ipak, reč o dva drugačija preduzeća i,
iako su oba energetska, razlike su velike i u vrsti i načinu rada, ispalo bi da je u EPS-u čak oko polovine radnika višak. Naime, od dolaska ruska kompanije „Gaspromnjeft”, koja je većinski vlasnik nacionalne naftne kompanije, broj stalno zaposlenih u NIS-u je značajno smanjen: sada ima oko 5.000 umesto nekadašnjih 12.000, a od gubitaša, NIS je kompanija koja posluje pozitivno, u kojoj se neprestano ulaže u nove tehnologije i razvoj te osvajanje novih tržišta. Doduše, broj onih koji rade u NIS-u, ili, tačnije, za NIS, nije mnogo promenjen jer uz stalno zaposlene, u toj kompamniji godišnje radi još oko 6.000 ljudi, odnosno ukupno oko 11.000, koji su angažovani zahvaljujući različitim oblicima zapošljavanja.
Možda se nešto slično, zbog velikog broja zaposlenih, može očekivati i u EPS-u, u kojem sada, u 13 privrednih društava, radi 31.200 ljudi, a na direktorskoj poziciji je čak 600. I, što je zanimljivo, kako je nedavno rekao vršilac dužnosti direktor EPS-a Aleksandar Obradović, mnogim direktorima on nije direktor, što značajno opterećuje poslovanje i doprinosi neefikasnosti i neracionalanosti sistema. Posledica takve organizacije je da kompanija izgubila 15 miliona evra, a umesto jednom, isti administrativni posao radi se 14 puta.
Po rečima urednice internet-časopisa „Balkanmagazin” Jelice Putniković, u procesu restrukturiranja između NIS-a i EPS-a teško da se mogu praviti paralele.
– Doduše, NIS i EPS su prve korake u restrukturiranju napravili po istom receptu, kada je iz JP „Naftna industrija Srbije” izdvojeno JP „Srbijagas”, a NIS transformisan u akcionarsko društvo, čiji je jedini vlasnik bila država – kaže Jelica Putniković. – I iz EPS-a je 2005. godine izdvojeno upravljanje prenosnim sistemom i osnovano JP „Elektromreža Srbije”. Kada se sada uporede NIS, „Srbijagas” i EPS, evidentno je da i „Srbijagas” i EPS imaju velike minuse u poslovanju zbog toga što velikom broju potrošača, pre svega iz kategorije privrede, ne mogu da naplate robu – gas, odnosno električnu energiju – koju su isporučili.
Po njenim rečima, da bi EPS bio uspešan, Vlada Srbije, koja zapravo upravlja tim javnim preduzećima, trebala bi da utiče na to da se ne naređuje po političkoj liniji isporuka energenate i neplatišama.
– Kada bi se konačno uradila transformacija u modernu kompaniju i menayment birao po stručnosti i upravljačkom umeću, a ne partijskoj knjižici, uz, naravno, stav da takav menayment ima i bukvalnu odgovornost za upravljanje firmom, EPS bi mogao biti uspešan i bez privatizacije – kaže naša sagovornica.
Ona ističe da sve dok političari na vlasti ne donesu zakone i propise koji će dovesti do toga da EPS više ne bude produžena ruka Vlade Srbije za socijalnu pomoć građanima i neuspešnim firmama u Srbiji – EPS neće biti uspešna kompanija.
– Kada se to učini i pusti menayment da upravlja po tržišnim principima, EPS može postati uspešno preduzeće, a samo restrukturiranje, bez otklona političara iz neposrednog rukovođenja EPS-om ništa neće rešiti. Ako se restrukturirnje EPS-a uradi kako valja i toj firmi pomogne, Srbija bi mogla imati lidera u elektrosektoru kao što je to sada slučaj s NIS-om i naftnim sektorom – kaže Jelica Putniković.
Ona ističe i da sada nije vreme za prodaju EPS-a jer je sistem oslabljen poplavama i neće privući ozbiljnog kupca.
– Političari bi, pre nego što naprave greške u koracima s EPS-om, trebalo da se podsete na to šta je sve u minulim godinama preživela Bugarska, gde je čak i vlada pala zbog problema nastalih zbog brzoplete privatizacije tamošnje elektroprivrede – kaže Jelica Putniković .
Izvor Dnevnik
