U prvom trenutku, devet moćnih „glodara“ bilo je skoro sasvim potopljeno. Procenjuje se da je dubina vode dostizala i 70 metara i samo nekoliko dana nakon noći u kojoj je delovalo da je sve izgubljeno, prve tone sa dva manje pogođena kopa krenule su trakama
Sudbina nikada nije bila dobra prema rudarima. Čini se skoro da se priroda aktivno opire pokušajima čoveka da potroši sva njena bogatstva. Ovog proleća „Kolubara“ je svu težinu tog nepisanog zakona osetila na svojoj koži.
Godine rada, planiranja, razvoja strategija, za samo nekoliko sati, bukvalno su „pale u vodu“. Ljudi koji su čitav radni vek proveli na površinskim kopovima kolubarskog rudarskog basena doživeli su ono što verovatno nisu mogli ni da sanjaju – gledali su kako se nezaustavljiva vodena stihija uliva u kop i guta bagere koji su njima othranili decu, a celu Srbiju decenijama napajali električnom energijom.
Kada je strašna noć prošla, a reka Kolubara se konačno umirila, na tamnavskim kopovima ostala su dva jezera. U prvom trenutku, devet moćnih „glodara“ bilo je skoro sasvim potopljeno. Procenjuje se da je dubina vode dostizala i 70 metara.
Ironično – deo mašina koji je, na nekim mestima, jedini štrčao iz vode, zove se „katarka“. Uteha pred nesagledivom štetom nanetom hirom prirode nam je što su sistemi zaustavljeni na vreme i što, a to je u krajnjoj liniji i najbitnije, ljudskih žrtava nije bilo.
U godini kada je proslavila jedan od svojih najvažnijih jubileja, iskopavanje milijardite tone, i zabeležila drugu po redu rekordnu proizvodnju ikada, „Kolubara“ je doživela jedan od najtežih trenutaka u svojoj istoriji. Pa ipak, vodena stihija nije odnela sve. Ugalj je i dalje tu. Samo nekoliko dana nakon noći u kojoj je delovalo da je sve izgubljeno, prve tone sa dva manje pogođena kopa krenule su trakama.
Budućnost je neizvesna. Jasno je jedno – „Kolubara“ više nikad neće biti ista.
Izvor EPS Kwh
