Češka energetska kompanija ČEZ je u martu 2009. godine za 102 miliona evra postala vlasnik 76% akcija albanske elektrodistribucije, koja je bila deo elektroprivredne korporacije KEŠ.
Međutim, Albanski regulatorni zavod za energetiku (ERE) je Česima oduzeo licencu krajem januara 2013. godine zbog, kako su naveli, neispunjavanja obaveza iz ugovora za uvoz električne energije i investicija u poboljšanje eletromreže stare više od pola veka.
Albanske vlasti su optužile ČEZ da je šteta koju je naneo svojim poslovanjem čak milijardu dolara.Na taj način se eletrodistribucija vratila pod državnu administraciju, dok se KEŠ, javna kompanija koja upravlja proizvodnjom, nalazi pod stečajem i preživljava zahvaljujući Vladinim subvencijama ili kreditima.
U medijima se navodi da je u 2011. godini ČEZ poslovao sa dobitkom od 32 miliona evra i zarada češke kompanije u Albaniji dostigla je 35 miliona evra. Već u prvoj polovini 2012. godine poslovanje je kompaniji donelo gubitak od 90 miliona evra. Još na početku saradnje prognoze stručnjaka iz oblasti energetike o poslovnom potezu ČEZ-a nisu bile nimalo optimistične.
U maju 2013. godine češka energetska kompanije ČEZ je i zvanično podnela tužbu Međunarodnom arbitražnom sudu protiv Albanije, tražeći odštetu za štete izazvane od „nezaštićene investicije“ u albanskoj kompaniji. Kako se navodi u medijima, ČEZ je imao puno problema oko naplate računa za potrošenu električnu energiju, a kompanija se suočavala i sa velikim štetama od krađe trafostanica i dalekovoda.
Po svemu sudeći, albanski potrošači nisu imali izgrađenu naviku da redovno plaćaju račune za struju, a nelegalno priključenje na elektromrežu u toj zemlji bilo je i ranije ustaljena praksa. Na ime dugova za neplaćenu električnu energiju, ČEZ od albanskih državnih institucija i domaćinstava traži preko 122 miliona evra. Poređenja radi, ČEZ je postao vlasnik 76 odsto albanske elektrodistribucije za 102 miliona evra. U 2012. godini je u Albaniji ukradeno struje u vrednosti od 300 miliona dolara.
Najnovija dešavanja po pitanju privrednog spora odnose se na preporuku Evropske komisije da se Albaniji prizna status zemlje kandidata za EU o čemu će odlučivati samit EU krajem juna. Češka je spremna da blokira put Albanije ka EU.
Iako je ČEZ bio svestan da ulazi u ulaganje u politički i pravno nestabilnu zemlju, za potencijalni rizik kompanija je dobila garancije od Svetske banke u visini od 60 miliona evra. Međutim, posle oduzimanja licence, pitanje je da li će novac od Svetske banke dobiti jer na njega, prema ugovoru, ima pravo ustvari albanska ćerka kompanija, a ne matični ČEZ.
Privatizacija Elektrodistribucije se smatrala za najuspešniju privatizacijuu Albaniji i ČEZ je trebalo da bude spasilac albanskog elektrodistributivnog sektora, koji je bio deo Albanske elektroenergetske korporacije (KEŠ).Očigledno da taj posao nije uspeo.
Osim sa Albanijom, ČEZ ima nerešene probleme i sa Bugarskom. ČEZ je na bugarsko energetsko tržište ušao 2005. godine kada je za 360 miliona evra kupio tri distributera električne energije koje je kasnije spojio u jedno preduzeće. Uz to, ČEZ je kupio termoelektranu „Varna“ i solarnu elektranu „Orešec“, a investicije u Bugarskoj su do 2013. godine ocenjivane kao uspešne.
Ali, u februaru 2013. godine češkoj kompaniji je, još jednom, pretilo oduzimanje licence. Građani su protestovali zbog ogromnih računa za struju koji su im pristigli na kućne adrese u januaru 2013. godine.
U martu iste godine, ČEZ je podneo žalbu Evropskoj komisiji na bugarske institucije, koje su pokušavale da im oduzmu licencu za rad u toj državi. Regulatorni organ u oblasti energetike u Bugarskoj okrivio je firmu da daje narudžbine sub-snabdevačima bez javnih konkursa, čime krši zakone u oblasti javnih nabavki.ČEZ je to, kako su preneli češki mediji, negirao.
Nedavno je češka kompanija zatražila dozvolu da od 1. jula ove godine poveća cenu električne energije za 14 procenata.ČEZ strujom snabdeva Sofiju i celu Zapadnu Bugarsku. Bugarska je jedna od zemalja u EU sa najnižom cenom struje.
Izvor Serbia Energy
