Značaj stranih ulaganja za energetski sistem Srbije
Adekvatno i pouzdano snabdevanje električnom energijom predstavlja kamen temeljac svakog savremenog društva. Zbog strogih uslova koje Srbija mora ispunjavati, kako bi bila korak bliže Evropskoj uniji, neophodno je prilagođavanje sektora energetike evropskim ekološkim standardima (jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva se odnosi na životnu sredinu).
A to zahteva ogromna ulaganja, prevashodno, u modernizaciju i remonte postojećih termoelektana i hidropostrojenja.
U procesu pristupanja EU, značaj stranih investicija je ogroman za Srbiju. Potražnja za električnom energijom raste, pa je neophodno obezbediti i energetsku stabilnost države, ali i ispoštovati stroge ekološke principe, koje nam na putu pridruživanja postavlja EU.
Ministar,prof. dr Zorana Mihajlović, nedavno je najavila da je planirano da se u narednih deset godina u energetski sektor i zaštitu životne sredine uloži oko 10 milijardi evra.
Trenutno je aktuelno nekoliko značajnih projekata revitalizacije i modernizacije postojećih energetskih postrojenja.
U PD „TE-KO Kostolac“ počela je revitalizacija bloka B1. Revitalizacija bloka B1, jedan od projekata Prve faze međunarodnog kreditnog aranžmana sa Narodnom Republikom Kinom, krenula je početkom marta u TE „Kostolac B“. Rekonstrukcija ovog bloka trebalo bi da doprinese povećanju njegovog životnog veka za 20 godina.
Nakon modernizacije, taj termo blok će doprineti većoj energetskoj i ekološkoj stabilnosti sistema, smanjenju broja ispada, povećanju snage postrojenja i energetske efikasnosti. Do sada je završena revitalizacija bloka B2 u TE „Kostolac B“, a pored revitalizacije bloka B1, sledi i izgradnja novog sistema za odsumporavanje.
U termoelektrani „Nikola Tesla“u Obrenovcu, u ovoj godini počeće kapitalni remont Bloka A3, čija je vrednost oko 70 miliona evra.Planirano je da remont počne 1. juna i trebalo bi da se završi do decembra ove godine. Remont bloka A3 je najvažniji posao u ovoj godini u PD TENT, na kojem će, u roku od šest meseci, koliko će biti isključen sa mreže, biti urađeni obimni zahvati.
U planu je i izgradnja sistema odsumporavanja u TENT A, na blokovima A3, A4, A5 i A6, kojim će biti smanjeno zagađenje vazduha. Reč je o veoma značajnom i skupom ekološkom projektu koji se, u okviru JP EPS, prvi put realizuje u Srbiji, za šta su od Vlade Japana obezbeđena značajna kreditna sredstva u iznosu od 250 miliona evra. Njegovom realizacijom bitno će se unaprediti stanje životne sredine i smanjiti emisija sumpor dioksida u vazduhu.
Podsetićemo da je Srbija, kao članica Energetske zajednice, u obavezi da primeni direktive EU u oblasti OIE. Ciljevi 20/20/20 u oblasti energetike, predviđaju smanjenje emisija štetnih gasova za 20%, povećanje energetske efikasnosti za 20 odsto i najnovija direktiva koja obavezuje članice EU da do 2020. godine obnovljiva energija čini 20 procenata ukupne potrošnje.
Srbija ima značajan neiskorišćen hidropotencijal i ulaganja u hidroenergiju su isplativa sa više aspekata – sa aspekta ispunjavanja ekoloških zahteva, kao i sa aspekta obezbeđivanja dovoljnih količina električne energije iz obnovljivog izvora energije. Kao što je neophodno ulagati u izgradnju novih hidropostrojenja, tako su veoma značajna ulaganja u rekonstrukciju već postojećih hidroelektrana.
Revitalizacija najveće hidroelektrane „Đerdap“ obavlja se u saradnji sa ruskom kompanijom „Silovije mašini“. Planirano je da do 2018. godine bude revitalizovano svih šest agregata, pa će pored postojećih 1.058 megavata, elektroenergetski sistem dobiti još 90 megavata. Vrednost investicije je 216,5 miliona dolara.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)trenutno učestvuje u projektu revitalizacije 15 malih HE i izgradnji 7 novih malih hidroelektrana na postojećim vodoprivrednim objektima. Vrednost ugovora (EBRD i EPS) iznosi oko 1,3 milona evra. Revitalizacijom će se instalisana snaga malih hidroelektana povećati za 30 odsto.
Od 2001. godine EU je donirala oko 555 miliona evra energetskom sektoru Srbije, ulažući pre svega u hitne popravke i radove, a zatim u elektrane, rudnike, remonte prenosnih mreža i modernizaciju.
Remonti i modernizacija elektro i hidropostrojenja osiguraće ne samo elktroenergetsku stabilnost države, već i energetski put kojim se Srbija mora kretati kako bi ispunila sve stroge uslove u zaštiti životne sredine i tako bila bliže evropskim državama.
Poglavlje 15, u pregovorima sa EU, koje se odnosi na sektor energetike je vrlo zahtevno i ključno je u napretku Srbije ka pridruživanju EU. Neophodno je brzoi efikasno sprovođenje Energetske strategije, ali i usvajanje izmena i dopuna Zakona o energetici, koje će ga prilagoditi trećem paketu direktiva EU i poštovanju preuzetih obaveza prema Energetskoj zajednici.
Nova regulativa će doprinetistvaranju povoljne klime za strane investicije i potencijalne partnere u budućim projektima.
Izvor Serbia Energy
